Teško nam je da razumemo partnerovu bezvoljnost, pa se ljutimo i pravimo haos… Stres i nevolje na poslu, previše kućnih obaveza, ulaganje u odnose, preoptrećenost lošim vestima… Sve to utiče na ljubavni odnos, ma koliko da je emocija jaka.
Dajemo se u onome što volimo i koga volimo. Međutim, ponekad prioritete postavimo pogrešno, pa eto i nevolje u vezi. Desi se da velika porodična obaveza padne na naša leđa, iako su i ostali članovi sposobni da sa nama učestvuju. To je nešto što možemo da menjamo, ali pobunu na poslu ne možemo tako lako da sprovedemo.
Posao sve više čini veliki deo našeg svakog dana, pa nije nenormalno što smo uveče raspoloženi samo za ćutanje i spavanje. Ma koliko da volimo ono što radimo, odgovornost, stvaralaštvo zahtevaju veliku angažovanost.
Sve više ljudi svoj posao, posle radnog vremena donosi kući. Nedostatak energije, prouzrokovan ovakvim danima smanjuje libido. Ukoliko ne živimo sa partnerom, nemamo realnu sliku njegovog psiho-fizičkog stanja posle posla, malo ko od nas će imati razumevanje za to što on ne može da odvoji vreme za ljubavni odnos. Mnogi će to protumačiti i kao nedostatak emocije.
Sasvim je normalno da voljenoj osobi ponekad nije do društva pa čak ni do nas. Svi smo bili u situaciji da se osećamo tako da bi najradije pobegli od svega. Uzrok tome je nedovoljna briga o sebi. Zbog toga su naše telo i um došli u nesklad. Veći deo dana smo mislili o drugima, obavezama, rokovima i finansijama, a zaboravili na pravilnu ishranu, opuštanje, druženje. U takvim okolnostima naše misli su postale haotična gomila i došlo je do netrpeljivosti, nervoze, a neretko i do apatije…
Dešava se da oba partnera dođu u istu situaciju, ali umesto razumevanja, jedan želi da onaj drugi uvek bude pun pažnje i spreman da udovolji. Za dobru vezu potrebni su razumevanje, tolerancija, ljudskost i da, katkad, izađemo iz okvira i budemo iznad svih spoljašnjih uticaja. Nesklad u vezi, često je prouzrokovan veštačkim putem, nametnut od strane dugog, a na nama je da to prepoznamo i da se sa tim izborimo.
Najlakše je raskinuti, patiti i reći „nije išlo“. Često dajemo objašnjenje sebi koje olakšava, ali nije istinito. Idemo linijom manjeg otpora sa ubeđenjem da od te veze nije moglo ništa dobro da se stvori. Ipak, istina se pojavi i zaboli kad tad.
U vezi se ništa ne podrazumeva baš kao ni u braku. Odnos mora da se gradi, sloboda mora da postoji, poštovanje tuđeg vremena i individuacija su veoma bitni. Zato razumite kada nastupi dan bez želje za dodirom i prisustvom. Partner nije neko ko je tu samo da bi nama bilo dobro.
Veza je duboka, a da bi bila prava i puna poverenja, potrebno je mnogo rada i genijalnosti. Važno je da saznamo mnogo, da pronađemo tog nekog i potrudimo se da sa njim i ostanemo. Ljubavni odnos nije ništa drugo do ples u vrhunskom skladu, za koji je potrebno mnogo vežbe i slušanja. Samo tako možemo da uživamo u dugo trajemo u dvoje.
Na partnerov dan bez želje za dodirom i potrebu za samoćom gledajte kao na skupljanje snage da nam bude bolji i kao potrebu da nas oslobodi svog trenutnog nezadovoljstva.
Ne odlazite lako i emociju ne tumačite kroz količinu pažnje, zapostavljajući situacije u kojoj se partner svakodnevno nalazi. Mislite o svemu, pa i o njemu i prevaziđite svoje slabosti, jer Ljubav vas želi bolje i veće.
foto: photostock at FreeDigitalPhotos.net
