Prepoznaje se trend porasta opšteg obrazovnog nivoa. Po prognozama smatra se da će obrazovanje postati najobuhvatnija delatnost u društvu. Učenje i usavrsavanje, postaće daleko više od onoga što se do sad pod tim podrazumevalo. A jedna od novina, biće nastavak učenja tokom celog života, u različitom obimu i različite vrste u zavisnosti od životne dobi.
Savremen način života nosi i nova pravila. Od globalizacije, tehnokratije, zagađenja, ljudskih prava, pandemija, urbanizacije, svetske ekonomske krize… Činjenica je da smo bombardovani informacijama, međutim, selekcija je ključ za to. Pravo znanje je nevidljiva imovina, koja ima svoju realnu vrednost.
Šta danas sve predstavlja znanje. Koji sve oblici znanja postoje i na koji način ih usvojiti:
Počnimo od podatka, koji predstavlja najnižu komponentu u hierarhiji znanja. Podatak je atom znanja, predstavlja činjenicu koja ima određeno značenje. Sledeća je informacija koja je deo analize i organizacije podataka, čime se dobija novo značenje. Iz procesa informacija proizilazi komponenta znanje. Znanje je skup činjenica, informacija i veština stečenih iskustvom. Znanje predstavlja interpretiranu informaciju, odnosno informaciju koja je stavljena u kontekst. Pod znanjem se podrazumeva istinito verovanje. Struktura i organizacija znanja se menja. Znanje je intelektualna moć. Dok mudrost predstavlja najbolju upotrebu znanja, celokupnu perspektivu. Ono je najdublje, najbogatije i najvrednije.
Formalno i neformalno obrazovanje
Znanje se stiče na različite načine. Jedan od načina sticanja znanja je obrazovanjem. Danas, ono se deli na formalno i neformalno. Pod formalnim obrazovanjem podrazumeva se institucionalna forma, određeno je programom, ima hijerarhijsku struktuiru i podeljeno je na stepene (osnovna škola, srednja i fakultet). Omogućava sticanje diplome, zvanja i statusa u društvu. Po svojoj prirodi je uglavnom nefleksibilno i neprilagođeno individualnim potrebama.
Sve više se potencira učenje u najširem smislu te reči. Zato se danas pod obrazovanjem podrazumeva mnogo više od klasičnog sticanja znanja. S globalnim razvojem nauke i tehnike, kao i socijalnim i ekonomskim promenama, neophodan vid znanja, postaje i neformalno obrazovanje. Ono na neki način prati i aktuelno tržište.
Pod neformalnim obrazovanjem se podrazumeva pre svega nešto što ima svoj okvir. Prilagođeno je ciljnoj grupi, fleksibilano je, na dobrovoljnoj je bazi, nezavisno je od godina, iskustva, predhodnog obrazovanja, interaktivnog je karaktera, tj. podrazumeva horizonatalni odnos. Bazira se na praksi i ličnom iskustvu, a zasnovan je na konkretnim životnim potrebama. Pod neformalnim obrazovanjem se podrazumevaju brojni kursevi, seminari, kampovi, programi i svaki je sa promocijom svojih različitih društvenih vrednosti. Pre svega su u igri programi za sticanje različitih znanja i veština.
Neformalno sticanje znanja ima holistički pristup. Predstavlja jedan vid ličnog razvoja, iako ne podrazumeva uvek diplome i sertifikate. Može nam pomoći da bolje upoznamo sebe, svoje potrebe i slabosti, takođe, da poradimo na svojim kvalifikacijama i time sebi omogućimo više mogućnosti.
Životna škola
Postoji i nešto što se zove životna škola. Stiče se uglavnom spontano, kroz interakciju kako sa primarnim tako i sa širim okruženjem, bez plana i strukture. Upravo kroz ovaj vid se savladavaju prve reči, način igranja, hobi… i još mnoštvo drugih stvari koje se ne mogu naučiti u školama i kursevima već se stiču životom.
Naš trajni kvalitet, predstavlja sposobnost da se konstantno stvara novo znanje.
Mi sami kreiramo vrednosne mreže i sisteme, a kroz znanje podižemo svest na viši nivo, i time kupujemo svoju slobodu i nezavisnost. Učenjem nestaju političke, kulturne, finansijske i tehnološke granice. Realnost posmatramo iz određenog ugla, međutim sa znanjem, i promenom perspektive, mogu se pak videti različiti njeni aspekti.
Svaki proces učenja obuhvata formalno, neformalno i životno obrazovanje. Znanje vodi razvoju ličnih, socijalnih i profesionalnih kompetencija. Na putu ličnog usavršavanja imajte na umu da je suština ove priče deljenje znanja, jer upravo ono tome i služi. Jer kako je rekao Čarls Dikens postoji mudrost glave i mudrost srca, stoga ga nesebično i bespredmetno delite međusobom, i time ga udostvručite.
foto: nongpimmy at FreeDigitalPhotos.net
