Ne prijaju nam svi koje volimo
Prijatelje stičemo na različite načine, na različitim mestima, u raznim životnim okolnostima, dobima. Neke smo sami birali svojim akcijama, željama, a neke nam je život jednostavno dodelio. Mesto stanovanja, posao, pomoć u nevolji, ili pak zajedničko odrastanje, stvaraju prijateljstva. Iako prijatelje neizmerno volimo, druženje sa njima nam, katkad, donosi napor.
Razmišljanje naših prijatelja, njihova interesovanja, životna iskustva, saamoostvarenja, ukoliko nam nisu bliska, mogu da izazovu osećaj nezadovoljstva. Te ljude volimo zbog njihove dobrote, želje za životom, ali teško funkcionišemo u zajedničkim akcijama. Jednostavno, nismo dobar tim. Ili ako smo dobar tim, uvek spremni za pokret, loši smo u komunikaciji. Nema tu mnogo filozofije, činjenica je da nešto nedostaje.
Ima dana kada uopšte nismo za druge ljude, što je i normalno. Međutim, dan kada smo neraspoloženi, mogu da poprave ljudi koji su nam po svemu bliski, dok nam svi drugi stvaraju dodatnu nervozu. Tada kreće i griža savesti, jer pribegavamo izbegavanju. Ipak, često se žrtvujemo, jer je osoba sa kojom smo, na primer, odrasli, veoma dobra i u mnogo čemu joj je potrebna naša pomoć. Ali onda neka na tome i ostane. Pomažite joj i saslušajte je, ali nema potrebe za zajedničkim izlascima, putovanjima, prečestim viđanjima. Izbegavanje je, u trenucima kada nam je loše, ipak potrebno.
Velika napetost dođe kada se susretnu odgovornost i neodgovornost, lenjost i vrednoća, vernost i nevernsot, vera i nevera, sujeta, ego i osoba koja ih nema… Svi smo rasli u drugačijim porodicama, sa različitim shvatanjima, vaspitanjem, različite stvari su nam se dešavale i normalno je da se ponekad i previše razlikujemo.Takva shvatanja su i dobra ako možete nešto novo da naučite. Kada smo u velikoj suprotnosti, mora da dođe do konflikta. On je najveći kada se javi zbog teškog karaktera i neprihvatanja činjenice da grešimo.
Da bi se razlike premostile moramo da radimo na svojim korekcijama onoga što i sami znamo da je loše i da što više radimo na sebi. Samo tako će prijtelj koji nam je drag uživati u našem društvu.
Do neslaganja dolazi najčešće zbog toga što je jedan od prijatelja radio na svojoj duhovnosti, znanju, a drugi i dalje robuje materijalnom svetu. Težnja ka višem, kod jedne osobe i ne shvatanje da više osim materijalnog uopšte postoji, kod druge osobe, može da nas poremeti i druženje učini neprijatnim. Nečija tvrdoglavost i nedostatak želje da nauči nešto više, ugrožava druženje. Pretvaranje da smo nešto što nismo samo da bi bili blizu nekoga, takođe je prepoznatljivo, pa je ovakvo prijateljstvo veoma nespretno.
Ukoliko se družite često sa osobama koje nisu iz vašeg sveta, javiće vam se utisak da ste prodali sebe, a sve samo zarad toga da drugome bude dobro. Činiti drugima, jeste vrlina, koja se pretvara u manu ako naškodite sebi. Sa prijateljima, koji nisu iz vašeg sveta, družite se onda kada vam je sve potaman. Ne dozvolite da dođe do psihičke iscrpljenosti. Vaši prijatelji će svakako naći nekoga iz svog sveta, zato ih dozirajte i čuvajte svoj mir.
foto: imagerymajestic at FreeDigitalPhotos.net
