Koliko glasno nije preglasno
Muzika je praznik za uši. Ona nas pokreće, inspiriše i zabavlja. Svi u njoj uživamo. Ponekad nismo svesni činjenice da ovaj praznik može lako da preraste u oštećenje sluha…
Savremena tehnologija nam je omogućila da svoje omiljene pesme možemo da nosimo svuda sa sobom. Možemo pronaći raznobojne slušalice različitog dizajna. One nam omogućuju da slušamo zvuk nezavisno od ambijenta u kome se nalazimo. Međutim, važno je da znamo kako da ih koristimo. Odnosno, kolika glasnoća je bezbedna za naše čulo sluha. Ovo se naravno odnosi i na glasnoću bilo kog zvuka oko nas. Jednom oštećen sluh, nikad se ne može vratiti.
Najviša bezbedna granica glasnoće je 85 decibela. Da bi imali uvid koliko je to glasno, uporedićemo sa nekim od uobičajenih zvukova. Zujanje frižidera je 45 decibela. Razgovor je oko 60, a buka saobraćaja može dostići 85 decibela. Glasna muzika koju slušamo preko slušalica u ušima, može dostići jačinu od 120 decibela, što je jednako zvuku poletanja aviona.
Bitno je, osim jačine zvuka, i to koliko smo udaljeni od izvora, kao i koliko dugo smo izloženi. Naučnici veruju da u zavisnosti od njegove prirode, sama vibracija može prouzrokovati oštećenje. Nedavna istraživanja, takođe pokazuju, da izlaganje štetnim zvukovima može pokrenuti formiranje molekula koji uništavaju receptore dlačice. Te senzorne ćelije prenose vibracije izazvane zvukom. Dok pomenuti destruktivni molekuli igraju veliku ulogu u slabljenju sluha kod dece i odraslih koji dugo slušaju preglasnu muziku. Ako ste prinuđeni da bude blizu velikog zvučnika, potrebno je da držite usta blago otvorenim, kako bi ste sprečili povredu uva.
Istraživanja su pokazala da danas ima veći broj maldih ljudi sa slabijim sluhom nego što je to bio slučaj sa njihovim vršnjacima devedesetih i osamdesetih godina.
Tehnologija se mnogo brže razvija nego što stručnjaci imaju vremena da ispitaju njen uticaj na zdravlje. Moguće je da se neki efekti od dugoročnog slušanja MP3 plejera vide tek u godinama koje dolaze. Isto tako postoji i onaj procenat ljudi koji sluša MP3 muziku u meri koja nije štetna. Međutim, neki testovi pokazaju da 66 posto korisnika muzičkih uređaja, sluša muziku koja prelazi 85 decibela. Opet nije isključeno, da ćemo vremenom stvoriti otpornost i da će se naš slušni aparat privići na glasniji zvuk.
Novi evropski standard za MP3 uređaje će podrazumevati da osnovno podešavanje najjačeg zvuka ne prelazi bezbednih 85 dB. Naravno, korisnici će na svoj lični zahtev moći da promene ovo ograničenje.
Simptomi oštećenja sluha su kada slabije čujete, odnosno kada zvuk doživljavate prigušenim i promenjenim. Najčešće, osobe ni ne primete oštećenje dok ne urade test. Zujanje koje posle glasne muzike imate u ušima može značiti da je možda došlo i do oštećenja.
Ono što vi možete učinite za sebe jeste da obratite pažnju na to koliko je glasna vaša muzika. Ako su vam slušalice u ušima, a zvuk koji iz njih dopire je toliko dominantan da ne čujete ništa iz okoline, to nije dobro. Iako nas muzika koju slušamo definiše, to ne znači da bi trebalo da je slušamo toliko glasno, da je preko naših slušalica čuju i drugi ljudi u autobusu. Ako vam se to dešava, to znači da ste daleko premašili bezbednu zonu i da ste na dobrom putu da oslabite svoj sluh.
Foto: Tijana Janković
