Za Suzanu Vujović iz Beograda ples je oslobađanje kreativnosti i radost. Ona aktivno pleše poslednjih petnaest godina, a plesanje je za nju, osim ljubavi, vremenom postalo i profesija. S iskustvom nekog ko je plešući došao do svojih snova, ispunjenja, sreće i dobre fizičke kondicije, Suzana danas radi kao plesni trener. Pokrenula je jedinstvenu radionicu igre, koja se zove „Ples i grad“. Njeni treninzi su spoj muzike, veselih ritmova, plesnih koraka i fitnes treninga. Osmišljeni tako da osnažuju ženstvenost, da jačaju kondiciju a smanjuju stres, ove radionice će biti dostupne i onlajn od septembra.
Kako bismo se spremili za novu sezonu i za sve ono što nas ove jeseni očekuje, plesni trener Suzana Vujović objasniće nam kako ples može da ulepša i olakša svakodnevnicu:
LW: Znamo koliko je bitno “vreme za sebe“, kao i da to za različite ljude različito znači. Zašto bi ples bio pravi izbor za taj uski vremenski prostor koji žena uspeva da oslobodi za svoja interesovanja?
Suzana: U našem telu se nagomila stres koji „zatvori“ i „blokira“ energetsko telo koje imamo oko sebe. Jedini način da se oslobodimo tog stresa i rasteretimo, „očistimo“ i „otvorimo“ energetsko polje jeste izvođenjem pokreta.
To je poziv za osnaživanje žena da kroz pokret osveste svoje telo, probude i izraze svoju ženstvenost. To je proces kojem treba da verujemo i kada uđemo u to stanje, desiće se oslobađanje.
Ples je jedan od praktičnih načina da se postigne jedinstvo glave, srca, tela i duše. On je uzbudljiv, veseo, seksualan, transformišući. Razbija granice, ujedinjuje nas, kreativan je i inspiriše na umetnost. To je sloboda.
Kada smo intenzivno aktivni, poboljšavamo performanse na svim životnim poljima, a jedino kada smo sa sobom dobro, možemo biti dobri i svojoj okolini.
LW: Kako funkcioniše plesna radionica “Ples i grad“ trenutno, s obzirom na Covid 19?
Suzana: Onlajn treninzi su neminovnost. Kao i za treninge drugih sportskih aktivnosti, biće veliki izazov navići se na tu novu stvarnost. Iako izgleda čudno što fizički nismo zajedno, biti na jednom mestu sa grupom, znači stvarati dublje veze i graditi poverenje. To će biti moćni alati da osetimo kako energije mogu da se spoje i stvore sinergiju. Pomoći će nam da ne budemo ranjivi, da ne težimo savršenstvu, da budemo autentični, svoji, i ne brinemo o tome kako ćemo izgledati. Kako je prioritet rada u malim grupama i individualnim treninzima, za sada još uvek radimo uživo. Onlajn treninzi su u pripremama za septembar mesec.
LW: Da li onlajn radionica plesa zaista može da funkcioniše i da ima efekta poput treninga uživo?
Verujem da će važnost zajednica koje dele iste vrednosti biti sve važnija. U vremenima koja su nas snašla, veoma je važno pronaći zajednicu koja nas razume i ohrabruje. Biti sa drugima u pokretu i podržavati se, oslobađajuće je. Otplesati svoje misli, izraziti ih, prođi kroz njih. Povezati se sa unutrašnjim bićem i iskazati živost. Za sada, radimo samo sa damama, muški pol je dobrodošao ukoliko bude raslo interesovanje.
LW: Ono što će svi koji su se na bilo koji način bavili plesom reći da jeste da je ples izuzetna anti-stres terapija. Zašto je tako, i kako nam baš on može pomoći u ovim tenzičnim vremenima?
Suzana: Uveliko je poznato da se muzika koristi i u terapeutske svrhe. Kada kroz pokret pokrećemo iz sebe ono nesvesno i pratimo ono unutrašnje šta nam kaže, nalazimo način da ga izrazimo i tada ono deluje na nas lekovito i terapeutski. To je dakle način za pražnjenje, ali takođe i punjenje pozitivnom energijom.
Upravo na našoj blog stranici plesigrad.rs/blog/ obrađujemo teme koje su inspiracija na prelazak sa fizičkog na onaj saznajni deo. Kod fizičkog dela poboljšavamo koordinaciju i fleksibilnost tela, ali i naš um se oslobađa stega.
Kroz pokret možemo iskazati bes, ljutnju, patnju, takođe pronaći i hrabrost u sebi za suočavanje sa tim unutrašnjim stanjem. I na kraju dana, svakako nalazimo način da se sa istima i suočimo.
LW: Ples je posebna sportska disciplina, jer traži ritmičnost i emociju, ali i talent. Koliko je presudno da budemo talenti da bismo plesali, ili je to nešto što svako može ako želi?
Suzana: Ples nas poziva da se potpuno izrazimo, da damo sebe tom izrazu, neovisno od mogućnosti, znanja tehnike, godina vežbanja, neovisno od toga koliko smo u stanju da se dobro izrazimo. Dati celog sebe, pokazati svoje jake strane, ranjivost, krhkost, ne bežati od stida i bola već ih iskazati kroz pokret, pronaći ekspresiju za te emocije. Tehnika se kultiviše i usavršava da bi se razvila mogućnost za izražavanje tih emocija. Moj zadatak kao trenera je da nađem način da pojedinac to izvuče iz sebe gde to postaje umetnost. To je moja vizija plesa.
LW: I sama si počela profesionalno da se baviš plesom dosta kasnije (kao odrasla osoba), a uspela si da ga učiniš svojim životnim stilom i zanimanjem. Za koga je sve ples i šta je to što ga čini jednom pozitivnom zarazom?
Suzana: Biti trener za mene znači uživati u prenošenju znanja. Verujem da pomažući drugima da iskažu sebe, i ja “rastem”. Oduvek sam uživala u kvalitetnoj muzici i dobrim ritmovima.
Ples ne zovu uzalud radost duše i to je jedan od načina kako postižem flow stanje.
Sportisti najbolje znaju da objasne stanje svesti zvano flow, kada je pojedinac potpuno u trenutku, kao da svest nije aktivna i kao da postoji samo radost zbog zadatka koji je pred njim. To je mentalni resurs koji se koristi kao blagostanje u raznim vidovima života, od sporta, preko muzike i drugih vidova stvaranja i doprinosi kreativnosti. Postajemo jedno sa zadatkom koji imamo ispred sebe, um je potpuno otvoren za stvaranje.
Istraživanja kažu da oni koji uspevaju da dosegnu taj nivo svesti, imaju osećaj ispunjenosti, zadovoljstvo životom, bolje strategije za suočavanje sa svakodnevicom, nižu anksioznost i, veći nivo samopoštovanja.
Pojedinci stanje flow-a koriste za savladavanje izazovnih zadataka gde je veća verovatnoća da se dođe do tog stanja, tj. uključenost u aktivnosti koje dovode do tog stanja. Biti otvoren za iskustvo, bez mentalnog napora. Mislim da je to dar. Možemo zajedno da ga otkrijemo u našim radionicama.
LW: Koji plesovi su oni koje koristiš u svojim treninzima i zašto?
Suzana: Mislim da je pored kvalitetnog pristupa, gradnja poverenja veoma važna i to je nešto na čemu radim svih ovih godina. Preferiram individualni pristup jer on donosi najbolje rezultate. U zavisnosti od potreba pojedinca ili grupe, radimo i na jačanju tela i kroz vežbe snage kao dodatak plesnim pokretima.
Od zagrevanja i istezanja tela, laganim pokretima ulazimo u vežbe uz muziku prilagođenu segmentima časa. Pojačavanje treninga uz vežbe jačanja tela i snage, do poboljšanja veština plesne tehnike različitih plesova. Preko brzih ritmova latino pop-a, popularnih zvukova diska, cha-cha i salse, džeza, do intenzivnog džajva i učenja prepoznavanja ritmova… pa do vežbi istezanja, disanja, opuštanja i relaksacije. Takođe, čas se može svoditi na usmeravanje pokreta kroz ambijentalnu muziku. Čas se kreiran za različite potrebe i mogućnosti, praćenje promena i stanja pojedinca, do cilja koji smo zajedno zadali.
Postavljanjem tih ciljeva, radimo na motivaciji da se istraje i naprave vidne promene, o kojima pričamo i delimo ih pričajući o svojim iskustvima.
LW: Zanimljivo je da su mnogi plesovi nastali kao “društveni” (social dances), i zajedno sa pesmom i muzikom, nerazdvojni su od našeg folklora, zabava, slavlja… Kako vidiš budućnost plesa, ukoliko se “socijalna distanca” nastavi kao praksa?
Suzana: Restrikcije kojima smo trenutno izloženi, ograničiće nam mesta za zabavu. Moramo upravo sada da pokažemo svoju snagu i radimo na sebi još više, neovisno od onoga što nam se dešava. To će značiti otvaranje u nepoznato i biće veliki psihološki izazov prilagoditi se. Verujem da će muzika naći svoj put, samo će se promeniti način izražavanja.
foto: Rajko Simić
