Bogat istorijom i uzbudljivim noćnim životom
Solun je drugi grad po veličini u Grčkoj, ali prvi na listi gradova koji bi trebalo da posetite, ako ovog leta krenete na Egejsko more…
Tesaloniki, Salonika ili Solun je grad sa izuzetno bogatom istorijom i fantastičnim noćnim životom. Nalazi se na severu Grčke, samo 640 km od Beograda. U Solunu će se svaki srpski turista osećati kao kod kuće, jer će tu naići na pravo gostoprimstvo i prijatni ambijent gradskog pejzaža.
Za Solun bi mogli da kažemo da je, pored toga što ima brojne muzeje, i sam grad muzej zbog arheoloških iskopina, spomenika, bedema i građevina od velikog kulturno-istorijskog značaja. Osim toga, to je i univerzitetski grad, tako da ćete na njegovim ulicama videti puno mladog sveta. U Solunu će se odlično provesti svaki sladokusac, jer je dobra hrana zagarantovana.
[sections] [section title=”Istorija grada“]
Solun je smešten u Termajskom zalivu Egejskog mora i ima oko milon stanovnika. To je i glavni grad oblasti Centralne Makedonije.
Tesaloniki (Solun) je dobio ime po jednoj ženskoj osobi koja se zvala Tesalonike, što znači pobeda. Solun je osnovao kralj Kasandros 315 g.p. n.e, a ime mu je dao po svojoj ženi. Tesalonike je bila polusestra Aleksandra Velikog, odnosno ćerka kralja Filipa II.
Solun je zbog svog strateškog položaja bio glavni grad svih rimskih provincija tokom vladavine rimskog carstva.
Turci su ga tokom svoje vladavine zvali Selanik.
Jedan od najvećih praznika počinje 26. oktobra kada pada Sveti Dimitrije, slava grada Soluna. Na taj dan, daleke 1912. godine, je ovaj grad oslobođen od Turaka. Praznovanje se nastavlja i narednih dana, tako da traje do 28. oktobra, koji se obeležava kao nacionalni praznik.
[/section] [section title=”Znamenitosti“]
Glavno obeležije grada Soluna je Bela kula koja se nalazi na obali mora. Ova građevina je visoka 27 metara, a izgradili su je Turci. Za vreme njihove vladavine, Bela kula je bila ozloglašeni zatvor u kome su tadašnje vlasti sprovodile najgora mučenja. Nakon što su Turci proterani, Grci su je renovirali i dali joj beli izgled. Danas se u njoj nalazi muzej. U njenom okruženju se nalazi veliki park sa spomenikom Aleksandra Velikog.
Glavni gradski trg je Aristotelov trg gde se održavaju razna kulturno-politička dešavanja. Tu se nalaze i otmeni hoteli, kao i brojni barovi. Na ovom trgu ćete imati lep pogled na more.
Mesto na kome se okuplja omladina pre izlaska je Kamara u ulici Egnatia. Za Solunce je ovo mesto kao za nas Sat na Trgu Republike. Kamara je trijumfalna kapija koju je izgradio rimski car Galerijus 305. godine, kako bi proslavio svoju pobedu nad Persijancima. Ne postoji podatak o tome kada je deo kapije uništen. Danas možemo videti njegova tri stuba na kojima se nalazi friz sa pričom o ratovanju nekadašnjeg cara i Persije.
Na trgu Navarinu možete videti kako je izgledala nekadašnja palata pomenutog cara Galerijusa. Ostaci nekadašnjeg zdanja se nalaze u samom centru grada, što zajedno sa ostalim znamenitostima i iskopinama, Solun čini gradom muzejom.
Agia Sofia
Jedna od najstarijih crkvi u Solunu je Agia Sofia, Sveta Sofija, koja je izgrađena u osmom veku. U ovoj crkvi nije dozvoljeno fotografisanje, ali je obavezno obiđite, jer je je njen enterijer izuzetno ukrašen.
Mesto odakle možete da vidite svu lepotu i panoramu Soluna je Ano Poli ili Gornji grad, koji predstavlja stari grad. Nalazi se na uzvišenju, pa ćete zbog toga imati predivan pogled na ceo grad. Po svojoj arhitekturi je veoma sličan Gardošu, samo što se prostire na mnogo većoj površini. Uske ulice sa simpatičnim kućama, odaju romantičnu atmosferu. Pri kraju starog grada nalazi se i kuća u kojoj je rođen i odrastao turski lider Kemal Ataturk. Danas se u njoj nalazi konzulat Turske, a jedan deo je otvoren kao muzej.
U Solunu se nalazi i srpsko vojničko groblje na Zejtinliku. Tu su pored srpskih sahranjeni i francuski, italijanski, engleski i ruski vojnici koji su poginuli u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.
[/section] [section title=”Muzeji“]
Solun je idealan grad za ljubitelje istorije i umetnosti, kao i za sve one koji žele da saznaju nešto novo. Dve ustanove kulture koja sve to objedinjuju, a nalaze se jedna pored druge, su Arheološki i Vizantijski muzej. Cena ulaznice za oba muzeja je osam evra, dok je karta za jedan od njih šest evra.
Arheološki muzej, kao stalnu postavku, ima izložene skulpture koje predstavljaju period od praistorije do kasne antike. Tu se nalaze i delovi Jonskog hrama iz 6 veka p.n.e.
Arheološki muzej će vas oduševiti i svojom postavkom predmeta od zlata. Venci sa lišćem lipe ili lovora, izrađeni u zlatu, su prava juvelirska remek-dela. Izloženi zlatni detalji potiču iz praistorije, tačnije predstavljaju period od 6 veka p.n.e. do 148. g.p.n.e.
U ovom muzeju možete videti i razna oruđa, grnčariju i predmete od stakla. Ono što Arheološki muzej čini interesantnim, pored bogate postavke, jesu interaktivni punktovi, a na jednom od njih možete čak i igricu da igrate. Savršen spoj istorije i savremene tehnologije.
U Vizantijskom muzeju možete videti brojne mozaike, freske, ikone… Postavke su podeljene u nekoliko soba od kojih prva predstavlja ranohrišćanske crkve iz 6. veka. Nakon toga, možete ući u drugu prostoriju koja predstavlja predmete iz svakodnevnog života tog vremenskog razdoblja. Možemo reći da su mozaici koji su krasili tadašnja predvorija nešto što će kod svakog posmatrača izazvati veliko interesovanje. U narednim sobama se nalaze veoma živopisno oslikane grobnice (2 – 6. veka), zatim vizantijska grnčarija i staklo. Postavka religijskih grafika zavređuje veliku pažnju, pogotovu što se među njima nalazi i grafika našeg Kneza Lazara. Ikone (14 – 18. veka) su finalni deo muzeja.
Solunski muzej fotografije se nalazi pored luke u prostoru nekadašnjeg magacina. Sigurno ćete uživati u njegovom ambijentu i u aktuelnoj izložbi. Cena ulaznice je dva evra.
[/section] [section title=”Festivali“]
Solun je poznat po manifestacijama koje su posvećene filmskoj umetnosti. Ove godine je u martu mesecu održan trinaesti Festival dokumentarnog filma. Najprestižniji filmski događaj u Grčkoj je Solunski internacionalni filmski festival. Ovaj festival će biti održan početkom novembra po pedesetdrugi put.
Ovaj grad je i čest domaćin muzičkim zvezdama. Najpoznatiji muzički događaj je festival Reworks koji će ove godine biti održan u septembru. Ovaj festival je, pored muzike, posvećen i savremenoj umetnosti.
Solun je poznat i po velikom Međunarodnom sajmu trgovine.
[/section] [section title=”Zabava i šoping“]
Noćni život u Solunu je prava žurka. U gradu se nalazi veliki broj kafića, barova, restorana i diskoteka. kafići su uvek puni i tokom dana, a pogotovu je to slučaj vikendom. Solunci izlaze uveče i radnim danima. Ako se odlučite za provod npr. četvrtkom uveče, imaćete utisak kao da je subota. Jedan od najpoznatijih noćnih kluba je Vogue. Ukoliko želite da izađete na neko otmeno mestu, preporučićemo vam bar-restoran Bunglaow White, kao i Omilos. Ova dva lokala se nalaze jedan pored drugog na divnoj lokaciji pored mora i u blizini čuvenog Makedonia Palace hotela. Za sve one koji žele da se opuste uz kafu ili piće, predlažemo da se prošetaju pored luke, gde će pronaći puno raznovrsnih kafe-barova sa, naravno, divnim pogledom na more.
Koliko Solunci vole noćni život govori i to što poznata gradska pijaca, Modiano, u toku večeri zatvara tezge i otvara noćne barove. To može da vam zvuči neobično, ali je odlazak u jedan od tih lokala zaista lepo iskustvo. Jedan od dobrih barova je i “Valaoritou” koji se nalazi u blizini pijace, gde su smešteni mnogobrojni kafići.
Gde je zabava, tu je i sport, pa ćemo pomenuti i tri najveća fudbalska kluba, a to su: Paok, Aris i Iraklis.
Ulica Tsimiski (Cimiski) je glavna komercijalna ulica u kojoj se nalazi brojne prodavnice i butici. Ako ovde ne pronađete nešto što vam odgovara, možete da odete do šoping centra „Kosmos” koji se nalazi na nešto većoj udaljenosti od centra grada. Cene odeće su veoma slične, ako ne i iste kao u Beogradu. Suvenire potražite na pomenutoj gradskoj pijaci.
[/section] [section title=”Univerzitet“]
Solun je univerzitetski grad. Aristotelov univerzitet u Solunu, sa svojih dvanaest fakulteta, odnosno 42 škole, je najveći u celoj Grčkoj. Uvršten je među 150 najboljih fakulteta na svetu za umetnost i društvene nauke. Njegov kampus se prostire na dvadesetri hektara i to u blizini centra grada. Pored Aristotelovog u Solunu se nalazi i Makedonski univerzitet.
[/section] [section title=”Hrana i piće“]
Solunski meni je veoma bogat raznovrsnim jelima sa roštilja i specijalitetima od morskih plodova. Grčka kuhinja je donekle slična našoj, s tim što njihovi kuvari koriste drugačije začine, među kojima dominira origano. Zanimljivo je i to da Grci u restoranima naručuju po nekoliko različitih jela, koje onda međusobno dele.
Za giros i sulvaki su svi čuli. Njih bi trebalo svakako da probate, ukoliko se nađete u ovoj zemlji. Međutim, pored ovih specijaliteta postoje i mnoga druga jela kojim bi trebalo da se počastite.
Za početak dana vam predlažemo da probate jedan pekarski specijalitet zvani„bogaca”. Ovaj originalni solunski doručak je ustvari lisnato pecivo, nešto između pite i bureka. „Bogaca” može da bude sa sirom ili sa slatkim filom. Ako se odlučite za slatku, možete da birate da li ćete da je pospete šećerom u prahu ili cimetom.
Grci su poznati i po svojim salatama. Preporučujemo vam da probate „htipiti”pikantnu salatu od sira, „bujurdi” topljeni feta sir sa paradajzom i “taramas” salatu od ikre. Od specijaliteta sa roštilja možete da naručite ćevape, sulvaki (ražnjić), ćufte ili svinjetinu u komadima prelivenu limunovim sokom.
Ako niste ljubitelj morskih plodova, u Solunu ćete to postati. Riblji specijaliteti od sveže ulovljene ribe se prosto lepe za prste. Sveže spremljena sardina je sasvim drugačije gastronomsko iskustvo u odnosu na onu koju mežemo da kupimo u konzervi.
Ukoliko se ipak odlučite za dobri stari giros, onda otiđite u lokal pod imenom „Jok Balik” (Bez ribe) i uživaćete u najboljem girosu u Solunu. Probajte i hranu u restoranima Goody’s, koja je slična onoj u Meku.
Na lokajnoj pijaci potražite voćku „vanilu” koja je boje šljive, a ukusa breskve. Neobična je i veoma ukusna. Takođe, nema ništa lepše od svežih maslina. Najukusnije su one najkrupnije, zelene, koje donose sa Halkidikija.
Kako bi užitak bio potpun, tu je piće. Grčka kafa je slična našoj domaćoj. Sveže mlevenu možete da kupite u prodavnici proizvođača sa dugom tradicijom, „Lumidis”. Na ovom mestu možete da pronađete kafu u zrnu sa aromom oraha, borovnice, cimeta…, koja može da bude zanimljiva i kao poklon.
Kad su alkoholna pića u pitanju, glavna asocijacija na Grčku su Uzo i Metaksa, međutim veoma popularno piće je i Cipuro. Ovaj napitak ima osvežavajuću aromu, a piju ga tako što u čašicu dodaju led ili hladnu vodu. Kada u Cipuro sipate vodu, on od providnog postaje mlečan. Interesantno je da posmatrate kako ovo piće u dodiru sa vodom istog trenutka postaje belo.
Solun je odlična destinacija za produženi vikend (city break) ili kao usputna ekskurzija na putu ka Halkidikiju leti. Najbolje vreme za ozbiljniju, tj. dužu posetu Tesalonikiju su mesec maj i septembar. Ako u Solun dolazite sopstvenim vozilom, preporučujemo vam da se parkirate u nekoj od zatvorenih garaža.
[/section] [/sections]
Foto: Tijana Janković
