Ukoliko želite da osetite karnevalsku atmosferu, ne morate putovati do Rio de Žaneira, pa čak ni Venecije. Zaputite se do Mohača u Mađarskoj, gde se od 8. do 13. februara održava pohod mohačkih bušara u kome zastrašujuće maske ispraćaju zimu i dočekuju proleće, i budite deo jednog od najživopisnijih mađarskih narodnih običaja.
Zbogom mesu
Karnevalski period u Mađarskoj traje od Bogojavljanja, koje katolička crkva slavi 6. januara, pa do Pepelnice, praznika kojim se u Mađarskoj obeležava početak Uskršnjeg posta, a koji se ove godine slavi 14. februara. Period karnevala, dakle, prethodi postu, što se vidi i po samom nazivu, koji je skovan od latinske fraze „carnem levare“ (ukinuti meso), a običaj je da ovaj period proprate manifestacije, kojima se u prošlosti „terala zima“. Mnogi od tih običaja opstali su do danas i idealna su prilika za posetioce sa svih strana da uživaju u karnevalskoj atmosferi i dožive nova iskustva.
Pohod bušara
Pohod bušara jedna je od najupečatljivijih karnevalskih tradicija u Mađarskoj, kojom baranjski Šokci već vekovima ispraćaju zimu. U pitanju je običaj koji je od 2009. pod zaštitom Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa i koji se tradicionalno obeležava u Mohaču.
Bušare su ljudi odeveni u ovčije runo koje vezuju lancem, konopcem ili kaišem i koji nose zastrašujuće drvene maske oslikane životinjskom krvlju, pantalone punjene slamom i vezene čarape. Monstruozne bušare svakog februara ispraćaju zimu praveći zaglušujuću buku klepetušama, čegrtaljkama, zvonima i trubama. Povorka počinje iskrcavanjem bušara sa Dunava i njihovim pohodom na grad, čime se evocira stara legenda da su prve bušare svojim strašnim izgledom uplašile Turke i oterale ih iz Mohača. Legenda o Turcima nikada nije istorijski potkrepljenja, a verovatnije je objašnjenje da su ovaj običaj ispraćanja zime i dočekivanja proleća u stvari doneli Šokci naseljavajući se u Mađarsku. Prvobitno su bušare išle od kuće do kuće i primale poklone u hrani i piću, da bi njihova povorka prerasla u zvaničnu i vrlo posećenu gradsku manifestaciju.
Ceo festival će kulminirati na Pokladnu nedelju (ove godine 11. februara) kada bušare prelaze Dunav, zimski kovčeg puštaju niz reku, idu u pohod na grad i sa dolaskom noći spaljuju kovčeg na velikoj lomači u centru grada, na Trgu Sečenji. Ceo običaj prate tradicionalni uzvici „bao-bao“, kao i muzika tamburaša, ali i gajdaša. Zastrašujuće bušare prate „lepe bušare”, obično devojke, obučene u tradicionalnu šokačku nošnju koje treba da budu „oči bušara”, odnosno da ih vode kroz grad. U povorkama učestvuju i „Jankelesi”, ljudi obučeni u krpe, sa odrpanim vrećama na glavi čiji je posao da drže podalje ljude na putu, posebno decu koja se rugaju bušarama, koristeći brašno, pepeo ili džakove piljevine. Danas se tradicionalnim manifestacijama dodaju i kulturni sadržaji, kao što su radionice izrade masaka, specijalni programi za decu, koncerti i nastupi folklornih društava.
Čak i žene piju vina
Suština ovog običaja je „transformacija“, te je tokom proslave dozvoljeno sve ono što inače nije, ali pod uslovom da identitet ostane skriven. Da bi se osigurali, neki ljudi čak promene i veći broj masaka tokom proslove. Tradicionalno su se posle pokladne nedelje održavale „ženske poklade“, na kojima su žene mogle da se zabvljaju kao muškarci, što se najpre odnosilo na pravo da neograničeno piju. Ili kako je rečeno u pesmi: „Čak i žene piju vina“.
Ukoliko se odlučite da posetite ovu manifestaciju, zaboravite na dijetu. Kako prethodi postu, karneval je vreme kad se dobro jede, a po starom verovanju, što se više pojede tokom poklada, to će biti bolji rod. Tokom karnevala se služe bogate mesne supe, gulaš i jela od pasulja, a među glavnim jelima, tipična su „pijana“ mesa pečena u vinu kao što su piletina, patka, goveđe pečenje u crvenom vinu ili teletina, kao i krofne, koje su u ranijim vremenima devojke poklanjale svojim izabranicima.
