Pohod bušara jedan je od najupečatljivijih narodnih običaja u Mađarskoj, kojim baranjski Šokci već vekovima ispraćaju zimu. U pitanju je običaj koji je od 2009. pod zaštitom Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa i koji se tradicionalno obeležava u Mohaču. Ove godine pohod mohačkih bušara biće organizovan od 16. do 21. februara.
Bušare su ljudi odeveni u ovčije runo koje vezuju lancem, konopcem ili kaišem i koji nose zastrašujuće drvene maske oslikane životinjskom krvlju, pantalone punjene slamom i vezene čarape. Bušare imaju i kravlje zvono, takozvanu klepetušu ili buzdovan, a ponekad koriste i drvene vile ili motke i često se po gradu kreću u zaprežnim kolima ili na traktorima.
Monstruozne bušare svakog februara ispraćaju zimu praveći zaglušujuću buku klepetušama, čegrtaljkama, zvonima i trubama. Povorka počinje iskrcavanjem
bušara sa Dunava i njihovim pohodom na grad, čime se evocira stara legenda da su prve bušare svojim strašnim izgledom uplašili Turke i oterali ih iz Mohača.
Navodno su se ljudi sa ovih prostora sakrivali u obližnjim močvarama, nosili bi maske i pravili glasne zvuke kako bi uplašili sujeverne turske vojnike.
Legenda o Turcima nikada nije istorijski potkrepljenja, a verovatnije je objašnjenje da su ovaj običaj ispraćanja zime i dočekivanja proleća u stvari doneli Šokci naseljavajući se u Mađarsku. Prvobitno su bušare išle od kuće do kuće i primale poklone u hrani i piću od stanovnika u zamenu za dobru sreću i rituale za progon zime, da bi njihova povorka prerasla u zvaničnu i vrlo posećenu gradsku manifestaciju.
Danas je pohod bušara šestodnevni festival na kom vlada karnevalska atmosfera, a program upotpunjuju i razne druge aktivnosti poput takmičenja u izradi masaka, bazara rukotvorina, nastupa folklornih ansambala, zajedničkog kuvanja i slavlja sa bušarama.
Ove godine će bušare 18. februara pripremati i srpske specijalitete, dok će festival kulminirati na Pokladnu nedelju (ove godine 19. februara) kada bušare prelaze Dunav, zimski kovčeg puštaju niz reku, idu u pohod na grad i sa dolaskom noći spaljuju
kovčeg na velikoj lomači u centru grada, na Trgu Sečenji.
Zastrašujuće bušare prate „lepe bušare”, obično devojke, a ponekad i muškarci, obučeni u tradicionalnu šokačku nošnju, sa velom koji im pokriva lice i sa ciljem da budu „oči bušara”, odnosno da ih vode kroz grad.
Tu su i „Jankelesi”, ljudi obučeni u krpe, sa odrpanim vrećama na glavi čiji je posao da drže podalje ljude na putu, posebno decu koja se rugaju bušarama, koristeći brašno, pepeo ili džakove piljevine.
Pohod mohačkih bušara posećuje veliki broj turista koji uglavnom dolaze nedeljom, dok lokalno stanovništvo nastavlja proslavu do utorka (ove godine 21. februara) kada još jednom spaljuje kovčeg na lomači.
