Šta se danas sve smatra otpadom? To naravno zavisi od percepcije svakog pojedinca. Ono što je za neke otpad, suvišno i neupotrebljivo za druge može biti dragoceni materijal, upotrebljiv za različite namene. Stoga otpad ne mora biti nužno zlo.
S porastom stanovništva, pogotovo velikom koncentracijom u megalopolisima, razvojem tehnologije i potrošačkim načinom života, porasla je i količina smeća i otpada. Njegova velika količina preti zdravlju ljudi, kao i prirodnoj okolini. Oštećuje zemlju, vodu i vazduh.
Ono što svi uveliko osećamo su posledice, o kojima i dalje ne promišljamo dovoljno. Ono što postaje sve važnije pitanje je šta sa smećem, s obzirom da je njegovo stvaranje neizbežno. Različiti su načini izlaženja na kraj sa njim. Na vama je da izaberete svoj način.
Mi ćemo vam ovom prilikom približiti ideju reciklaže, odnosno, inspirisati vas da na kreativan način dođete do nekog novog, originalnog predmeta, a da pri tom uštede na novcu i budete odgovorni prema sebi i svojoj životnoj sredini:
Šta je reciklaža?
Naime, sve popularnija metoda za rešavanje problema otpada je reciklaža. Postaje globalni trend, koji se projavljuje kroz različite vidove. Sama reciklaža znači ponovno korišćenje otpadnih materijala. Izdvajanje određenih materijala iz otpada, preradu i izradu novih proizvoda. Pod reciklažom spade sve što može ponovo da se iskoristi (plastika, aluminijum, staklo, papir, metal, itd.). To su one stvari koje nam više nisu potrebne, ali se mogu ponovo iskoristiti, popraviti ili doraditi. Takođe, ona je veoma značajan proces za materijale koji se veoma dugo razgrađuju.
Pored toga što su nam neophodni specijalni centri za recikliranje stvari, reciklaža se može projaviti kroz različite načine. Iako predstavlja novi termin, trend i praksu, oduvek su se ljudi snalazili i različitim stvarima menjali namenu u skladu sa svojim potrebama. Oduvek je bila deo svakodnevnice.
Suština reciklaže je da pretvori otpad u novi proizvod, čime se smanjuje zagađenje životne sredine, štedi se energija i prirodni resursi.
Stoga primeri mogu biti prodavnice polovnih stvari, “seknd hend”, ciganski buvljaci, vojni otpadi, zatim svoje stare stvari proslediti prijateljima kojima će poslužiti, nabavka sveski i papirnih maramica od recikliranog materijala, zatim korišćenje platnenih torbi pri kupovini prehrambenih proizvoda, pravljenje nameštaja od npr. paleta, itd.
Razmislimo malo o tome da kupci po navedenim mestima ne bi trebalo da budu samo ljudi plićeg džepa, jer imovinski status ne mora biti jedini kriterijum pri odabiru stvari, već i sama proširena svest (ekološka).
Neobična upotreba običnih stvari – apsjakling
Ono što može biti interesantno je neobična upotreba običnih stvari. Već spomenute palete i njihova drvena konstrukcija mogu se upotrebiti na kreativan način. Naime, same po sebi nisu posebno atraktivne, ali uz malo ideja mogu se preoblikovati u komad nameštaja, što je odličan primer apsjaklinga (dati satrom predmetu novu namenu). Od njih se može praviti nameštaj kako za enterijer tako i za eksterijer. Od stočića i polica za knjige, kreveta, do žardinjera i baštenskih ležaljki.
“Druga ruka”
Još jedan vid recilaže predstavljaju i spominjani «seknd hendovi». Oni u svetu postoje već decenijama i veoma su popularni, međutim, kod nas tek od skora postaju sve zapaženiji i aktuelniji. Naime, ono što se može naći u njima je garderoba druge ruke , što ide u prilog naše priče.
Buvljak, riznica za kreativne
Interesantno mesto mogu biti i buvljaci. Oni u suštini predstavljaju vašare, gde se sve daje u bescenje. Mogu se naći retki uređaji, antikvarni predmeti i knjige, bicikli, alati, komadi nameštaja. U svakom slučaju oni koji posećuju ova mesta moraju biti operisani od prljavštine i ilegalne trgovine. Međutim, u kontekstu naše priče njihova funcija je značajna i svrsishodna, jer uz malo originalnosti neki stari predmet se može preimenovati i iskoristiti za određeni prostor. Takođe, usled rashodovanja vojske stvorili su se i vojni otpadi, koji nude raznorazne stvari.
U ponudi se mogu naći šatorska i padobranska krila, gimnastičke sprave (kozlić), razni vojni rariteti, naravno neispravni, magnetofon Uher, grafoskop, detektor za radijaciju, kamera sa stativom, dijaprojektor, skije sa petokrakom.
Umetnici daju svoj pečat
Na neki način i umetnost se bori sa sadašnjim stilom života, protiv brzog života, tehnike, globalnog zagrevanja, zagađenja vazduha i buke. Stvaraoci iz umetničkog sveta daju svoj pečat, što se vidi kroz modu, dizajn, likovnu umetnost. U umetničkom procesu stari i odbačeni predmeti se preoblikuju, najčešće uz obradu i promenu forme, ali ni to nije neophodno. Prave se skulpture, nakit, kolaž…
Ambalaža i reciklaža
Važno pitanje je i sama ambalaža. Veliki deo otpada dolazi iz kuće i predstavlja ambalažu. One se koriste u svakom proizvodnom ciklusu, za pakovanje i transport robe, a završava kao otpad, u momentu kada preuzimamo njen sadržaj. Trebalo bi promeniti navike u okviru proizvodno-potrošačkog odnosa, imajući u vidu da smo potrošačka kultura, i da ista služi samo da privuče pažnju potrošača.
Kao što smo videli reciklaža može biti primenjena u različitim segmentima života, a dobro bi bilo razmisliti o posledicama nažeg načina života. Stoga prošetajte pored nekog otpada, reke, podruma ili niz svoju ulicu, jer društvena angažovanost, upoznavanje, obrazovanje i kreativnost idu u prilog očuvanju prirode.
foto: FreeDigitalPhotos.net
