Sve što bi trebalo da znate o ukrašavanju voskom, ovog Uskrsa, pronaći ćete u porodičnom receptu autora i voditelja emisije “Srbija u kadru” Milice Janković
Istraživači kažu da su pronašli obojena jaja koja potiču čak iz praistorijskog doba! U hrišćanstvu, uskršnja jaja, kao simbol novog rođenja, Isusovog izlaska iz groba i Vaskrsnuća najveća su radost za najmlađe, i najlepši izazov za sve one koji vole da ih ukrašavanju. Otud i ne čudi što smo uvek i iznova uzbuđeni i radosni kada nam se Uskrs i šaranje jaja bliže. Načina i tutorijala je na ovu temu mnogo, zato ćemo se mi, ovaj put, usresrediti na onaj dobar, stari recept. Nije lak, ali itekako vredi truda!
Kako bismo što lakše savladali umeće batika, razgovarali smo sa damom, koja je pravi majstor umetnosti ukrašavanja uskršnjih jaja voskom. Milica Janković je iz porodice u kojoj se već generacijama koristi “šaralica”, a s dekorisanjem se počinje uvek na praznik Cveti (pada u nedelju, u okviru Strasne sedmice).
“Uprkos savremenim metodama šaranja jaja, raznim nalepnicama, gelovima, stikerima, dekupaž tehnici i svemu što je podjednako lepo, ja se uvek odlučujem za šaranje voskom. Kada počnem sa šaranjem jaja, imam osećaj kao da sam otvorila stari porodični album i prebiram po lepim uspomenama,” započinje svoju priču o porodičnoj uskršnoj tradiciji Milica Janković, vredna i spretna mama dva dečaka, koja je u javnosti poznata kao autor i voditelj emisije “Srbija u kadru”.
Uskrs je praznik koji s radošću slavimo i nakon što je prošlo 2000 godina. Tako duga tradicija praznovanja iznedrila je i tradicionalne tehnike iscrtavanja i bojenja jaja i na našim prostorima. Jedna od njih, ako ne i najlepša, jeste upravo crtanje pčelinjim voskom, odnosno batik tehnika, koja se prenosila s kolena na koleno. Kako su tom umeću mlađa pokolenja podučavale bake i mame, možemo reći da je ovu vekovnu, uskršnju tradiciju čvrsto čuvala, ali da je i dan-danas neguje vešta ženska ruka.
“Šaranje jaja voskom je moja ljubav iz detinjstva. To je u mojoj porodici tradicija, pa sam to, od kada znam za sebe, prihvatila kao nešto što je obavezno da znam, kao da mi je to nasleđe. Sećam se tih dana, pa me miris vrućeg voska uvek vrati u te dane, kada sam vrebala priliku kada mama ili baka ostave šaralicu, da je ja uzmem,” o svojim prvim kreativnim prazničnim poduhvatima govori Milica.
Sve što vredi zahteva i dosta truda i strpljenja, pa je tako i naša sagovornica, morala da savlada ovu veštinu, a da je na tom putu ne omete, kako ona kaže, mnogo polupanih i jaja umazanih voskom.
“Ako bih i trebala nekom da zahvalim za to što danas uspešno vladam viskom i šaralicom, onda je to moja baka. Ona je prepoznala taj talenat kod mene, čak i onda kada te šare nisu bile ni nalik onom kakve su sada. Moje prve prave šare bile su inspirisane motivima sa Štark keksića, a kasnije su, kada bi se ruka opustila, ideje nadolazile same. Naravno da se neke šare ponavljaju, ali nikada nisu identične, pa je svako jaje unikat. Pre bi se moglo reći da je svaka šara inspiracija za nastajanje nove, još lepše.”
Miličini su prvo našarano jaje čuvali kao čuvarkuću, pažljivo i na posebnom mestu do sledećeg Uskrsa.
Kod batika je najbitnije je imati pravi pčelinji vosak, ističe Milica, dajući dalje precizna upustva kako da i sami ovladate ovom uzbudljivom tehnikom:
“Vosak nikako od sveća, jer se uglavnom prave od kombinacije voska i parafina. Sve je teže naći pčelinji, baš kao i kvalitetno pero. Ja sam svoje nasledila od jedne bake iz komšiluka.
Najpre se na plamen sveće ugreje pero, umoči u pčelinji vosak, a zatim se trag voska nanosi na jaje, sve dok je vosak vruć, a potom se postupak ponavlja.
Takođe, kako bi se vosak dobro prilepio za ljusku jajeta, važno je da se šaraju jaja sa sobne temperature, nikako iz frižidera. Isto je i prilikom farbanja, jaja koja su prenoćila van frižidera, ubacuju se u hladnu vodu, u kojoj se prethodno razmutila željena boja. Tako se voda lagano greje, a vosak postepeno topi i sprečava se razlivanje voska.
Na mestu gde smo voskom ostavljali trag, ostaju bele šare, dok ostatak ljuske prima boju. I tako nastaju jaja koja praznične dane i trpezu čine posebnim. “
Iako ponekad može biti izazov da pronađemo pravi pčelinji vosak ili možda odgovarajuću šaralicu (sastoji se od “pera” – naliv pero i “držalje” – drvene drške), ovo je možda najprirodniji i najefektniji način ukrašavanja jaja.
“Danas to sve manje žena radi, nažalost, pa je ovo moj skromni doprinos očuvanju tradicije. Na neki način, čuvanje tradicije i podsećanje na značaj onoga što su nam preci ostavili u amanet je i sastavni deo mog posla, kao autora emisije “Srbija u kadru”. Uvek volim kad putujući po Srbiji upoznam ljude koji čuvaju stare zanate od zaborava i trudim se da to istaknem kao dobar primer, pa s obzirom na ovo moje umeće, negde osećam i moralnu obavezu da ostanem verna baš ovoj tehnici.
Imamo neprocenjivo nematerijalno kulturno blago i bila bi prava šteta da zbog prolaznih trendova zaboravimo tradiciju. U ovo brzo vreme, dok šaram jaja, zaboravim na sve oko sebe i to mi je način da vreme usporim. Osećaj da radim nešto čemu se svi dive, daje poseban osećaj vrednosti, pa je zadovoljstvo u toliko veće”, zaključuje Milica Janković.
Uvek budite spremni da se otisnite u nove izazove, jer sada ste saznali i kako i na koji način to da uradite. Vežbajte i pustite mašti na volju, jer najveća je lepota u samom procesu šaranja. Jedina greška koju možete da napravite jeste da ne pokušate.
Čuvajte zdravlje i tradiciju! Uskrs proslavite uz pozdrave “Hristos vaskrse!” i “Vaistinu vaskrse!”
FOTO: privatna arhiva
