Novogodišnje čestitke, kartonske, sa romantičnim prikazima zimske idile, postale su samo dašak nekih davnih, prohujalih vremena. One nas podsećaju na detinjstvo i na toplu, bajkovitu prazničnu atmosferu.
Danas se retko ko raduje punom poštanskom sandučetu (računi, opomene, reklamni flajeri….). Elektronska pošta je zamenila lepu starinsku tradiciju, pa su sve češće i elektronske čestitke. One imaju svojih prednosti, ali i mana. Besplatne su i brze, ali njih ne možemo da čuvamo u albumima, kačimo ili stavimo pod jelku.
Prve novogodišnje čestitke vezuju se za srednji vek. One su bile gravure sa biblijskim motivima-omanje zidne slike koje su krasile kuće o Božiću. Izrađivali su ih monasi i hodočasnici. Bile su veoma skupe i cenjene, te su bile privilegija plemstva. Nešto kasnije sličice su postale i pozivnice za mnoge svečanosti, te su se i izgledom menjale.
Tradicija slanja novogodišnjih i božićnih čestitki nastala je u Engleskoj. Smatra se da je prvu čestitku naslikao engleski umetnik Dobson 1794. godine. On je na kartonskoj kartici naslikao snežnu šumu i veselu porodicu pod jelkom.
Ser Henri Kol je prvi poslao jednu takvu čestitku davne 1843. godine. Sadržala je prikaz veselih lica koji vinom nazdravljaju i poručuju „Srećna Nova godina i Božić“. Nešto kasnije nastaje i prva linija štampanih čestitki u tiražu od 1000 komada. Do danas ih je sačuvano samo 12.
Slanje čestitki, u to vreme, bilo je veoma skupo. One bi često kasnile, neke bi stizale i posle praznika. Poštanske kočije bile su spore i nepouzdane. Pojava železnice i modernijeg saobraćaja povezivala je velike udaljenosti, te su i poštanske usluge napredovale i postale dostupnije širem broju korisnika.
Do početka 19. veka praksa slanja novogodišnjih i božićnih čestitki bila je ustaljena skoro u celoj Evropi i Americi. Poštanska asocijacija je ubrzo postavila i standardne veličine za čestitke.
Motivi na njima su bili tipični zimski. Idilični prikazi pod snegom, crkveni zvonici, Deda Mraz, saonice sa irvasima, pokloni i raskošne jelke…
Rusija u tom periodu ni malo nije zaostajala za engleskom i američkom božićnom tradicijom. Rusi su bogato ukrašavali svoje domove i slali čestitke. Oni su ih ručno izrađivali, kako bi ih o praznicima poklanjali. Čestitke ukrašene suvim cvećem, perlicama, perjem, šljokicama, namirisane i nakićene bile su vrlo skupe i generacijama su se tradicionalno čuvale u ramovima. Predstavljale su pravo remek delo, a potpisivali su ih veliki ruski slikari tog vremena. One su prikazivale hrišćanske teme, anđele, zimske pejzaže, raskošne crkve, motive iz narodnih bajki…
Ruska revolucija je prekinula ovaj lep običaj. Božić je, zbog društvenih okolnosti postao nepoželjan praznik, te su pored drugih njegovih znamenja bile zabranjene i čestitke. U drugom svetskom ratu ponovo je oživelo čestitanje praznika (ali novogodišnjih) na ovaj način. Ruski vojnici na frontovima dobijali su i slali čestitke. Mnogi su tvrdili da su ih baš one čuvale od ratnih strahota.
Teme na čestitkama sovjetske Rusije bile su Deda Mraz, Crveni trg u Moskvi i veličanje ruske vojne super sile. Bile su česte sličice koje su prikazivale Deda Mraza u plavom odelu koji zajedno sa astronautima obilazi planetu ili vozi raketu na kojoj je obavezna crvena zvezda…
foto: prva komercijalna čestitka wiki
