Darvinove nagrade
Ova priča je prvi put ispričana 2000. godine na seminaru o bezbednosti i zaštiti na radu u jednoj američkoj elektrani. Od tada do danas postala je urbana legenda i svojevrsno svedočanstvo gluposti!
U elektrani na ugalj radio je bucmasti Džek kao kontrolor za ugalj. Vodio je računa o konvejeru, koji prevozi ugalj od utovarivača do gorionika. Džekov posao je bio da proverava ugalj kako se ne bi spalilo nešto neodgovarajuće.
Jednoga dana njegove kolege su se vratile sa pauze za ručak i primetile da Džeka nigde nema. Kutija za ručak je bila puna, nedirnuta. Radne čizme su uredno bile složene. Niko nije mogao ni da nasluti šta se zapravo dogodilo, kao ni gde i kako je Džek nestao?!
Nekoliko dana kasnije, kompanija je sprovela istragu. Istina je izašla na videlo…
Džek je bio vrlo gojazan i imao je velikih problema sa krvnim pritiskom i holesterolom. Lekar mu je preporučio blage vežbe.Džek nije imao mnogo vremena za aktivnosti, pa je sve svoje slobodno vreme posvećivao fitnesu. Pauza za ručak mu je bila idealan termin za vežbanje na poslu. Kada bi svi odlazili na ručak, on bi obuvao patike i naskočio na konvejer da džogira do kraja pauze. Obzirom da se stideo svoje težine, vešto je krio svoje sportske navike od kolega. Vežbao je samo kada u blizini nema nikoga.
Džekovo telo nikada nije pronađeno. Srećom, o svom novom stilu rekreacije je ispričao jednom kolegi, te je priča dobila logičan ali tragičan kraj. Pretpostavka je da se
Džek se sapleo i pao, te se pretvorio u električnu energiju za stotine domova. U ovom slučaju sasvim je opravdano reći da je fitnesom sagoreo sve kalorije! Nepovratno!
Foto: Tijana Janković
