Kanadski naučnici tvrde da možemo da mirišemo očima, a ne samo nosem. Verujete li u to?
Miris žute lale može da bude još mirisniji, ako je opisan pozitivnim rečima. Miris nekog predmeta, biljke ili hrane može različito da miriše u zavisnosti od toga kako je opisan ili objašnjen.
Univerzitet u Montrealu je organizovao eksperimet u kojem je učestvovalo oko pedesetak dobrovoljaca. Od njih je traženo da pomirišu ulje bora, kumin, geraniol i parmezan. Svaki od ova četiri mirisa je predstavljen sa pozitivnim ili negativnim opisom. Tako je ulje bora označeno kao “borova iglica” ili rastvarač, geraniol je opisan kao sveže cveće ili jeftin parfem, dok je parmezan opisan kao sir ili osušena bljuvotina.
Na ekranu računara su se menjali opisi mirisa sa negativnim i pozitivnim etiketama.
Učesnici u ovom eksperimentu su sve one predmete, koji su opisani prigodnim komentarima ocenili kao pozitivne i poželjne, dok su isti ti mirisi smatrani neprijatnim kada su opisivani u negativnom kontekstu, kao na primer sir – osušena bljuvotina.
Naučnici ovaj eksperiment smatraju vrlo uspešnim, jer je pokazao da percepcija mirisa nije cilj, već je ona pod uticajem kognitivne interpretacije koja se javlja dok posmatramo etiketu.
To bi isto bilo kada bismo zamislili vruć hleb, onako hrskav i mekan tek izvučen iz rerne, vidimo ga kao ukusnog i poželjnog ili sa druge strane bajat hleb koji ima više od pet dana, koji ne bismo ni pogledali.
Šta vi mislite, da li možete da mirišete sopstvenim očima?
foto: freedigitalphotos.
