Kratka istorija Božićnog drvceta
Nema Božića ni Nove Godine bez šarene, okićene jelke. Čak i u kulturama koje ne proslavljaju rođenje Hrista, ukrašena jelka je simbol novogodišnjih praznika i novog početka. Zašto je kitimo i šta, zapravo, jelka simbolizuje?
Postoji nekoliko različitih izvora koje nam daju odgovor na ovo pitanje. U etnološkim spisima, kaže se da je reč o prastarom rimskom paganskom običaju. Rimljani su verovali da u jelama obitavaju duhovi šuma te su odlazili za novogodišnju noć da ih darivaju kako bi ih umilostili. Kasnije su sekli mlade jele i donosili ih u domove, te je tako jelka postala simbol praznovanja nove nastupajuće godine. Zimzeleno drveće trebalo je da služi kao podsetnik da će zima proći i da će opet nastupiti proleće.
Jedna od legendi kaže da su ispred pećine, u kojoj je rođen Isus Hrist, rasla tri zimzelena drveta. Jedno je bilo kedrovo drvo, drugo bor, a treće jela. Kada se rodio mesija, sva drveća su se zatresla kako bi pozdravila božijeg sina. Kedar je novorođenčetu podario mirišljave iglice, a bor šišarke. Jedino jela nije imala plod, te je zaplakala. Anđeo se smilovao i poklonio joj zvezdu sa neba koju je ona spustila pred Isusa. Otuda i verovanje da se na vrh okićene jelke postavlja zvezda.
Prvi dokazi o kićenju jelke potiču iz jedanaestog veka. U Nemačkoj se za Božić kitila jelka crvenim jabukama. U Zapadnoj Nemačkoj ukrašavala se i kolačićima raznih oblika i svećama koje su simbol Hrista i večne svetlosti.
Ovaj ritual se tokom vekova proširio po celoj Evropi. U Englesku je prvu jelku okitio princ Albert 1841.godine. Ona je bila ukrašena poklončićima, mašnama, papirnim cvećem i bombonama. Vrlo brzo, ovaj lep običaj se ustalio i prešao sa visoke klase na običan narod.
U početku su se na zelene grančice stavljale jabuke, zatim kolačići, orasi,suve šljive i urme, mašne…Legenda kaže da je jedan nemački duvač stakla bio vrlo tužan jer nije imao novac da kupi jestive ukrase za jelku svojim mališanima. Rešio je da napravi staklene kugle. Njegovi ukrasi su izazvali pravo oduševljenje među narodom, te se duvač vremenom obogatio.
U Americi prve su se jelke kitile u sedamnaestom veku zahvaljujući Nemcima koji su naselili te prostore. U Aziju su okićenu jelku preneli misionari u devetnaestom i dvadesetom veku. Vrlo brzo su skoro sve kulture rado uvrstile jelku u svoje običaje.
Dekorisanje jelke vezano je za zapadno- evropsku, katoličku i protestantsku kulturu. Kod nas, na teritoriji Srbiji, je pre dolaska komunista na vlast, grančica hrasta-badnjak, imala značajnu ulogu u božićnom ritualu. Jelka se počela koristiti masovnije na području nekadašnje SFR Jugoslavije, od pedesetih godina prošlog veka. Kitili su je pioniri za novogodišnje praznike i nije imala nikakav religijski karakter.
Bilo da je ukrašavate skupocenim staklenim kuglama, jevtinim plastičnim ili papirnim ukrasima, cvećem, bombonama, okićena jelka je simbol blagostanja, sreće, radosti i nade.
Napravite lepu porodičnu zabavu od ovog rituala. Neka svi ljudi koje volite stave po jedan ukras. Mašti na volju! Igrajte se staklenim ukrasima, mašnama, svećicama…Videćete osmehe na dragim licima, jer širenje pozitivne energije i radosti jeste ono što novogodišnje i božićne praznike čini čarobnim!
Foto: Suat Eman FreeDigitalPhotos.net
