Strasna nedelja protiče u znaku pobožnosti, molitve, blagosti i umerenosti, čime se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik-Uskrs.
Strasnim ponedeljkom počinje sedma nedelja uskršnjeg posta, koja se u narodu zove velika ili strasna sedmica. Po crkvenom tumačenju ime je dobila po velikim delima Isusa Hrista koji je u mukama pobedio greh i skinuo prokletsvo sa ljudskog roda.
U ovoj nedelji davane su milostinje ubogima, pomagala se sirotinja, vladari su oslobađali sužnje, a sudovi nisu radili. Po narodnom tumačenju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi, strasna nedelja se zove po tome što se supružnici uzdržavaju od bračne postelje. Kosovski Srbi su je nazivali još i strašna nedelja, zato što se u njoj boje (maste) jaja, od kojih se prvo obojeno zove strašnik. Ono se smatralo lekovitim naročito onima koji su bolovali od „straha“, a verovalo se da ima i magijske moći da rasteruje gradonosne oblake. Prvog dana velike sedmice nisu se započinjali veliki poslovi, nego se užurbano svršavalo sve započeto kako u polju, tako i u domaćinstvu, kako bi se praznik dočekao svečano.
U jugoistočnoj Srbiji strasna nedelja se naziva još i zavalita, te se tako i njen drugi dan u narodu zove – zavaliti utorak. U tim delovima Srbije se predano i vrlo naglašeno posti, te je jednoničenje (strog post, uzimanje hrane samo jednom dnevno) bilo omasovljeno, pogotovo među starijim osobama. Verovalo se da će svi oni koji jednoniče imati uspeha u pčelarstvu. Interesatno je da se o ovim danima strogog posta nije davala prekrupa stoci od četrvtka do nedelje. O ovim danima nije se veselilo, pevalo ni sviralo. Devojačke pesme lazarice utihnule bi na Lazarevu subotu.
Kako se bliži veliki praznik tako i svi naredni dani do Uskrsa nose naziv veliki. Cele ove nedelje žene nisu smele da šiju. Na veliku sredu domaćini su donosili zalihe hrane za stoku, kako ne bi morali da ih namiruju za veliki praznik. Radna i vučna stoka bi potom mirno odmarala sve do svetlog četvrtka po Uskrsu. U nekim predelima Srbije se na veliku sredu maste uskršnja jaja i to u kućama koje su u žalosti. Tada se jaja ne boje u crveno, već u crno, pa su u narodu ta jaja prozvana-kaluđeri.
Na veliki četvrtak zabranjeni su svi ratarski poslovi. On u narodu važi za oračku ili težačku slavu. Od poljskih radova bilo je dopušteno samo da se posadi bostan, jer po verovanju, lubenice posejane na ovaj dan biće slatke i velike. Na veliki četvrtak žene su odlazile na reku i puštale u vodu daščice sa svećama namenjene mrtvim dušama. Tom prilikom, baš kao i o zadušnicama, deljeni su kolači i pokloni za dušu.
Prema učenju Jevanđelista, Isus Hrist je stradao na veliki petak. Zato se ovaj dan naziva još i strasni petak-ili petak stradanja. Crkva je propisala najstrožiji post za ovaj dan. U našem narodu bilo je pravilo da se veliki petak i velika subota provedu u jednoničenju. To bi značilo da se toga dana ništa ne prinosi ustima, osim vode, samo jednom u toku dana. Na veliki petak boje se uskršnja jaja.
Šesti dan strasne sedmice naziva se dugačka, strasna, zavalita ili velika subota. U okolini Leskovca dugačka subota nosi ime po dugim Hristovim mukama na raspeću. Ovoga dana se mese obredni uskršnji hlebovi. Obredni kolač uskršnjak ukrašavan je farbanim jajima.
Uskrs je praznik koji je posvećen Hristovom vaskrsenju. Najveći je praznik jer se u njemu slavi sama osnova hrišćanstva, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće. Po Jevanđelju, Isus Hristos je izdahnuo na veliki petak. Toga dana je i pogreben, zahvaljujući svojim učenicima Josifu i Nikodimu, koji su skinuli njegovo telo sa krsta.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
foto: Tijana Janković-Jevrić
