Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Bogorodici. U narodu ovaj praznik se naziva Sveta Prečista i predstavlja osobito poštovanje žena. Naziva se još i Ženska Bogorodica, a svetkuju ga rodilje i nerotkinje. U istočnoj Srbiji su po ovom danu predskazivali rod useva: ako je vedro – biće dobra letina.
„Vavedenje“ se slavi kao praznik kada je Marija uvedena u hram. U skladu sa zavetom svojih roditelja Joakima i Ane, da će ako dobiju porod, dati dete u hram. Tako je trogodišnja Marija dovedena i uvedena (vavedena) u jerusalimski hram. Sa lakoćom je prešla petnaest stepenika do ulaza gde ju je dočekao otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. On ju je uveo na mesto koje je bilo svetinja nad svetinjama i u koje je zalazio samo arhijerej.
Pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 4. decembra. Smatra se usečnim danom i tada se ne preduzimaju nikakvi važni poslovi. Vavedenje je krsna slava mnogih srpskih porodica. Slave je i stočari – zbog vukova, pa se po pravilu, toga dana ne smeju uzimati u ruke oštri predmeti, noževi, makaze, srpovi i kose.
Običaj je bio da se o Vavedenju posećuju sabori kod crkve. U Kragujevačkoj Jasenici je ovo bio dan kada su, oni koji su ove godine oženjeni, mogli-poslednji put-da zaigraju u kolu do devojaka.
Prečisti četvrtak
Kako Mile Nedeljković u svojoj knjizi „Srpski običajni kalendar“ navodi, po narodnom znamenovanju dana u sedmici, četvrtak je naročit, a uz to i sutučan dan, sa jasnim sastojcima nekadašnjeg prazništva, koje je u svetkovanju četvrtka zadržano iz slovenske pradavnine. Razmatrajući svetkovanje četvrtka, naš znameniti etnolog Sima Trojanović je ustanovio da je u prethrišćansko vreme četvrtak bio pravi praznični dan, ono što će, primanjem hrišćanstva postati nedelja kao sedmični dan odmora ili blagdan.
Izvor: „Srpski običajni kalendar“, Mile Nedeljković
foto: wiki
