strasna sedmica pred uskrs 282

Uskrs: Dan radosti i veselja

Uskrs kao crkveni praznik, slavi uspomenu na Hristovo stradanje, kao i njegovo uskrsnuće iz mrtvih, za koje su vezani i dani koji mu predhode u Strasnoj nedelji. Pored Božića, Uskrs predstavlja najveći hrišćanski praznik, stoga se često naziva i praznikom nad praznicima. Prestavlja dan radosti i veselja, dan opšteg praštanja i druženja.

On je jedan od najstarijih hrišćanskih praznika, pominje se još od II veka. Slavi se tri dana, a predhodi mu sedmonedeljni post. Uskrs uvek pada u nedelju, i to u prvu nedelju posle punog meseca – prolećne ravnodnevnice. Spada u pokretne praznike, tako da se datum njegovog praznovanja može pomerati u period od pet nedelja, a sam termin se odredjuje posebnim proračunima na osnovu astronomskih merenja, i slavi se posle jevrejske Pashe.

[su_note note_color=”#d7f096″ text_color=”#000000″]Najranije može pasti 22. marta po starom, tj 4. aprila po novom kalendaru, i tada je pre Blagovesti, ili najkasnije 25. aprila po starom, tj. 8. maja po novom kalendaru, posle Đurđevdana.[/su_note]

Kroz narodnu tradiciju Uskrs sadrži, kao i mnogi drugi praznici, pored crkvenih elemena i neke druge, koji zapravo predstavlajju relikte iz starijih religijskih epoha. Modifikovani elementi vezani su za kult prirode, kao i njeno ponovno prolećno obnavljanje, tj. ponovno rađanje života u prirodi. Sve se to manifestuje kroz različtie postupke, a težnja im je da kroz obrede obezbedi dobro zdravlja, berićetnu letinu, kao i zaštitu od nevolja i zlih sila.

Hristovom vaskrsenju prethodi nedelja Hristovih stradanja – Strasna sedmica. Zbog svoje važnosti, svi  dani Strasne sedmice nazivaju se Velikim. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, dan Hristovog vaskrsnuća. Svojim Vaskrsenjem, svojom pobedom, Hristos je svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.

Posle 2000 godina ovaj praznik se i dalje slavi i zbog svoje veličine, svaka nedelja u toku godine je posvećena Vaskrsu, i svaka nedelja se smatra malim Vaskrsom.

LookerWeekly magazin Oktobarski salon 2022 baner

Za Uskrs se vezuju lepi običaji u našem narodu i u celom hrišćanskom svetu. Tada vreme se provodi sa porodicom, prijateljima I dragim ljudima, a pri susretanju svi se pozdravljaju sa Hristos voskrese, tj. Vaistinu voskrese. Ono što sledi je i nadmetanje u igri čije je jaje jače.

Običaj je da se za Uskrs spremaju obojena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja.

Farbana jaja pronađena su još u praistorijskim grobovima, a tradicija bojenja među iranskim narodima traje oko 2500 godina.

U hrišćanstvu ukrašena jaja su simbol novog rodjenja, Isusovog izlaska iz groba, odnosno Vaskrsnuća.

Crvena boja kojom se farbaju, simboliše Hristovu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja, samim tim predstavlja i radost kao i Božansku prirodu Hristovu. S vremenom se to pretvorilo u zabavu za čitavu porodicu, koja se najčešće prepušta deci, koja se najviše raduju tucanju obojenih jaja.

Danas se u svetu na raznorazne načine farbaju i ukrašavaju jaja, i zapravo slave Gospoda praveći neverovatne umetničke predmete. Ostalo je njegovo simbolično značenje, koje predstavlja blagodeti uskršnjih praznika.