Otac Nikola, u narodu zvani Čudotvorac, „najveća je sila na moru“, zaštitnik je putnika i moreplovaca, u nekim krajevima se njemu mole nerotkinje, a u novije vreme njegovom danu se najviše raduju deca. U nekim krajevima Srbije zovu ga još i Čuvar Nikola, jer on voli i čuva decu, darivajući ih raznim poklonima, pa se time suzbijao uticaj katoličanstva i Deda Mraza.
Svetitelj Nikola je vrlo uvažen u pravoslavnom svetu, a posebno kod Grka gde slovi za opšteg pomagača hrišćana. Srbi ga poštuju više nego što bi mu pripalo po mestu koje zauzima u nebeskoj hijerarhiji.
Još za života je bio čuven, cenjen i poštovan kao svetitelj. Bio je arhiepsikop koji je umro 6. decembra 343. godine (po starom kalendaru) u gradu Miru u Likiji. Zato je i prozvan miriklijskim svecem.
Mošti ovog vatrenog pobornika pravoslavlja, čiji je kult posebno razvijen u VI veku za vreme vladavine cara Justinijana, prebačene su, pred naletom Islama, iz Mira u Bari. Taj događaj je padao 22.maja, te ga Crkva svetkuje kao praznik poznat kao Nikolaji (Mladi, ili Letnji, Sveti Nikola).
Ovaj svetac je krsno ime (kućna slava) velikog broja Srba. Slovi i za vodenu slavu, jer ga kao zaštitnika svojih zanata praznuju vodeničari, lađari, ribari i splavari.
Sveti Nikola pada na polovinu božićnog posta. Uvek je posna slava. Iz velikog poštovanja prema ovom svecu mnogi neće da premrse ovaj dan, čak i oni kojima ovo nije krsna slava.
Sa Nikoljdanom, po starom srpskom načinu odmeravanja godine, počinje osma trojanka. To je poslednji period u godini koji traje do Božića, posle koga se vreme do Petrovdana računalo prema pokretnom uskršnjem ciklusu.
Sveti Teofan
Kod Srba je na Nikoljdan još jedna krsna slava. Pojedini rodovi, uglavnom u Lici, praznuju Svetog Teofana. Kako etnolog, Mile Nedeljković u svom običajnom srpskom kalendaru navodi, sve imanje Teofana, bogatog žitelja grada Patara u Likiji, a čuvenog po mnogim dobročinstvima, razdelio je sirotinji, početkom IV veka, po njegovoj smrti, sin mu jedinac, a to je glavom – Sveti Nikola.
Izvor: Mile Nedeljković, „Srpski običajni kalendar“
Foto: Petar Milošević