U starom slovenskom kalendaru, deveti mesec se nazivao grozdober, ili vinober i jasno govori da je septembar vinski mesec. U našoj tradiciji, septembar je mesec slavlja i gozbi. Nakon posta, teškog rada na ubiranju letine, vreme je da se predahne i pripremi za period proslava, svadbi i slava.
Vino je ponos domaćina. Ono se pilo na svim svetkovinama. Zbog toga je bilo obavezno imati ga na domaćoj trpezi. Nije bilo gozbe, slavlja, krštenja, krsnih slava, a ni daća ni sahrana bez vina.
Verovalo se da crveno vino ne sme da se pije na praznik Usekovanje jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana.
Predznaci od godine po narodnom tumačenju
Narod je smatrao da postoje neka opšta pravila iz sveta prirode, da su znaci svuda oko nas i vrlo su ih precizno tumačili. Neka, po mnogima „bapska verovanja“ i nauka je potvrdila. Stari ljudi, okrenuti nebu i zemlji, nepogrešivo su znali da tumače pojave, osluškuju prirodu i donose zaključke koje su objašnjavali na jednostavan način. Tako je ostalo zabeleženo mnogo izreka, koje su postale svojevrsna pravila u tumačenju prilika.
Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Posle topla i suva septembra ide hladan i mokar oktobar.
Kakav je septembru početak, takav mu je svršetak.
Ako je septembar hladan, biće mnogo bolesti.
Septembarska kiša zlato je njivama, a otrov vinogradima.
Što ne skuva avgust, skuva septembar.
Kakav septembar, onakav će biti i mart.
Verovalo se da ako je Krstovdan oblačan, biće snežna zima. Ako je vedar, biće suvomrazice, a ako je septembar kišan-biće rodna godina.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
foto:freedigitalphotos.net
