Naziv Miholjdan (Mioljdan) se ne može pouzdano vezati za Svetog arhanđela Mihaila, koga na 12. oktobar slave katolici. Zvanično, ovaj hrišćanski praznik ne vezuje se ni za jednog pravoslavnog sveca koji se praznuje na ovaj dan.
Na Mioljdan pada i Sveti Kirijak Otšelnik, pa su u pojedinim srpskim rodovima krsna imena i Mioljdan i Kirijak Otšelnik. Hrišćanski svetac Kirja , umro je u dubokoj starosti 577. godine. Rodio se u Kartagini. Krišom je otišao od roditelja u Palestinu, gde ga je zamonašio Jevtimije Veliki u manastiru Svetog Evstorgija. Neki ga u narodu zovu još i Sveti Miholj.
U mnogim srpskim krajevima mioljske zadušnice padaju u subotu pred Mioljdan, osim u naseljima južnog Banata, u tzv. herskim selima, zadušnice se održavaju na sam Mioljdan.
Ovaj dan je propraćen nizom običaja. Stočari održavaju ovnovske svadbe: nekoliko nedelja ranije odlučeni od ovaca, ovnovi se ovog dana, okićeni cvećem, puštaju među njih na salašu, gde domaćini priređuju ručak. Da bi se ojagnjilo više ženskih jaganjaca, pre puštanja su devojčice projahivale na ovnovima, a na ručku je spremana supa u koju su, kao meso, ubacivane mlade kokoške (pilke).
U mnogim naseljima je Mioljdan – dan kada kada se održavaju litije, zavetine ili preslave, a u trgovačkim središtima i veći sabori i panađuri, među kojima je najpoznatiji onaj u Valjevu.
U Francuskoj su nastojali da vršidbu završe do dana Svetog arhanđela Mihaila, koji se tamo svetkuje 29.septembra, a u nekim predelima do Svetog Martina (Mrate, 11. novembar).
U Holandiji su ovoga dana krckali orahe i po njima gatali: ako je jezgro puno i zdravo – godina će biti puna svih plodova; ako je suvo-godina će biti topla i sušna; a ako je oraha malo-biće rana i snežna zima.
U Norveškoj se do dana Svetog Mihaila okončavaju svi poljski poslovi i za taj dan se sprema naročita žetvena kaša od novog zrna.
U Švajcarskoj je običaj da se ovoga dana niz reku puštaju na daščicama upaljene sveće.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
