Napitak nedelje
„Pivo je dokaz da nas Bog voli, i da želi da budemo srećni.“ (Bendžamin Frenklin). Bilo da se slažete sa Frenklinom ili ne, pivo je bez sumlje piće nedelje. Obzirom da počinje beogradski Beer Fest, mnogi će se osvežiti i zabaviti baš uz ovaj napitak.
Pivce, vopi, vops, ili tečni hleb, kako ga neki nazivaju, jedan je od najstarijih alkoholnih napitaka. Pretpostavlja se da su ga ljudi pravili od pšenice i vode, mnogo pre nego što su naučili da mese hleb. Prvi zapisi o njegovom postojanju nalaze se na vavilonskim tablicama iz 4300 g.p.n.e. Vavilonci su proizvodili dvadeset vrsta piva i to u ogromnim količinama. Ovo piće je zauzimalo značajno mesto i u kulturama kao što su egipatska, asirska, kineska i kultura Inka. Nekada su ga smatrali toliko vrednim da su ga koristili umesto novčane nadoknade za rad. Što danas nije strano ni nama. Neretko se dešava da ljudi učine neku manju uslugu jedni drugima za jedno hladno pivce.
U Egiptu su ga pili iz zlatnih pehara, a majke su ga nosile deci za užinu. Ako bi Egipćanin ponudio devojci gutljaj piva, a ona prihvatila, to bi značilo da su se verili. Možda će ovaj stari običaj inspirisati neke od vas, ili ćete baš zbog toga obratiti pažnju sa kim delite čašu.
Veliku primenu pivo je imalo i u medicini. Pronađeni su recepti u kojima egipatski lekari preporučuju pivo svojim pacijentima. Ovaj napitak zaista sadrži hranjljive sastojke kao što su: B vitamin, magnezijum, selen, biotin, fosfor i kalijum. Međutim, za zdravlje je dobra isključivo umerena konzumacija alkoholnih pića, tako da se to odnosi i na pivo. Hranljivi sastojci potiču od pivskog kvasca, tako da bi bilo dobro piti bezalkoholno pivo, za koje se smatra da ima antikancerogena svojstva. Hleb i pivo su vekovima bili osnova svakodnevne ishrane.
Pivo su u Evropu doneli rimski legionari i to 55 g.p.n.e. Do početka srednjeg veka, su ga pravile žene, jer se smatralo hranom i pićem za svetkovine. Dok su ga u srednjevekovnom periodu proizvodili u manastirima. U Nemačkoj, Engleskoj i Austriji je započeta komercijalna proizvodnja u trinaestom veku. Veruje se da je najstarija pivara nastala u Nemačkoj 1040. godine, mada Česi tvrde da je njihova pivara još starija. Prva pivara na našim prostorima je počela sa radom u Pančevu 1722.
Godinama su ljudi menjali sastojke, ambalažu i sveukupni proizvodni proces. Prvi proizvođači su kao oplemenjivače ukusa koristili mentu, pelen, maslačak, pa čak i školjke. Savremeno pivo možete pronaći sa aromom limuna, borovnice, jagode … ili birati između svetlog, tamnog crvenog ili mutnog.
Kao socijološki i kulturološki fenomen, pivo je svoje mesto našlo u muzici, književnosti i na filmu. Postalo je najčešći rekvizit pri praćenju sportskih događaja. Omiljeno je osveženje na piknik-roštilju i na muzičkim koncertima.
Sa penom ili bez, uživajte u pivu ali umereno, i ako želite podelite sa nama utiske sa ovogodišnjeg Beer Festa.
Foto: Tijana Janković
