Kako da se izborimo?
Našli ste se u nekoj situaciji koja je lako rešiva i koju bi trebalo da prihvatite kao sastavni deo gradskog života, a vama je ipak prekipelo. Ne brinite, dešava se svima. Postoji i način kako da izbegnete nervozu i sagledate svoju poziciju i iz drugog ugla. Kao što poznata izreka kaže, nikad se ne zna zašto je nešto dobro.
Ovo su neke od situacija koje nas svakodnevno izluđuju i na koje nije imun ni najveći „flegma”, a odnose se na trzavice u saobraćaju:
Drama u spostvenom vozilu
Dan nam počinje tako što smo se uputili ka poslu ili fakultetu. Bez obzira na destinaciju, putovanje može da bude veoma stresno. Svakog od nas nervira „Bezobzirni kolega vozač”. On „seče” krivine, menja trake, naglo koči ili ne koči uopšte, trubi i psuje. Omiljena rečenica mu je „Ko ti dade dozvolu.” Učesnike u saobraćaju, u vozilima i van njih, naziva najčešće imenima životinja – majmune, kozo jedna… Pored toga što je veoma rečit, vešt je i u neverbalnoj komunikaciji. Pravi grimase, mršti se, maše rukama, a ponekad je spreman i na fizički obračun. „Bezobzirni kolega vozač” je ubeđen da je majstor za volanom, veliki poznavalac saobraćajnih propisa (vešto ih krši), tako da vam ni najbolja retorika, ni diplomatija, tu ne pomažu. Šta onda da uradite kako vam dan ne bi bio obeležen ovim stresnim susretom? Najbolje bi bilo da se ne osvrćete na njegove poteze i opaske. Pustite ga da vas „maherski” obiđe, a vi u miru nastavite vožnju i malo glasnije pojačajte radio. Njegova vožnja i maniri su njegov problem, a ne vaš.
Gužva u saobraćaju
„Bezobzirni kolega vozač” je pravi as u gužvi u saobraćaju. U vreme odlaska i dolaska sa posla, u takozvanom špicu, ne preostaje vam ništa drugo nego da se pomirite sa situacijom. Duge kolone i kretanje stani-kreni, je sastavni deo gradskog života. Naravno, uvek nam se čini da je baš u toj drugoj koloni manja gužva, da se brže kreće. Ipak, nije to baš tako. „Bezobzirni kolega vozač” je baš taj koji najčešće nema strpljenja i na sve načine pokušava da se „utrpa” između vozila. Najbolje bi bilo da ostanete tu gde jeste, da manje menjate trake. Kolegijalnost i razumevanje na putu su najbolji saveznici u borbi protiv zakrčenih puteva. Svi negde žurimo i bitno nam je da stignemo na vreme. Stres je isti za sve, pa onda pomozimo jedni drugima.
Borba za parking
Konačno ste izbegli sve prepreke i stigli ste na svoju destinaciju. Već ste se pet puta iznervirali i preznojili, ali najgore tek dolazi. Trebalo bi da pronađete parking mesto. Borba za parking je baš to, borba. Ko prvi ugleda, njegov je. To je, rekli biste, fer igra u milionskom gradu. Međutim, „Bezobzirni kolega vozač” će vam bez stida preoteti mesto. Ako ste za trenutak oklevali razmišljajući sa koje strane da priđete vašem parking mestu, on je već namirisao vašu slabost i elegantno se uparkirao. Šta je tu je, ne nervirajte se. Možda bi vam na tom mestu ogrebali auto. Udahnite duboko, pa napravite još jedan krug oko bloka. Uvek postoji neko slobodno mesto, samo vam je potrebno dosta strpljenja. U krajnjem, neka vam to bude izazov: „Danas sam našao parking za samo 15 minuta. I to je nešto!”. Čak i kad se parkirate, opuštanja nema. Potrebno je da proveravate kada vam ističe vreme za parkiranje, da se preparkiravate i da razmišljate šta ste mogli sebi da kupite za sav taj novac. Ako vam je vožnja isuviše stresna i luksuzna, uvek je tu javni prevoz. Tu vas čeka neka sasvim druga priča, smao je pitanje da li ste spremni da se uhvatite u koštac sa „Ozlojeđenim putnikom” i „Gazdom vozačem”.
Trzavice u javnom prevozu
„Gazda vozač” vozi autobus jednom rukom, dok drugom piše poruke, rešava ukrštene reči… On je „Bezobzirni kolega vozač” samo u mnogo većem vozilu. Pri tom je i neka vrsta usuda, jer pritiskom na dugme odlučuje o vašoj sudbini. On je u stanju da vam bez griže savesti zatvori vrata pred nosom, da vam priklješti torbu, suknju, jaknu, ruku… Iako mudri ljudi kažu da ne bi trebalo da trčimo za autobusom, mi to radimo, pogotovu kad kasnimo. Kad vam se desi da „poljubite” vrata, dok vas „Gazda vozač” sa smeškom gleda preko retrovizora, ne očajavajte. Možda vas je ova njegov postupak spasao kontrole. Moguće je da vas u drugom vozilu čeka ljubav vašeg života ili prijatelj koga dugo niste videli.
„Gazda vozač” ima osećaj da je on taj, gospodin majstor, za koga bi trebalo da imate strahopoštovanje. U njegovom vozilu on je kralj i nemate vi tu šta da se žalite ili da zapitkujete. „Zar ne vidiš da piše da je 26?!”- kaže on, ako je raspoložen da vam odgovori. On najviše prezire pitanja koja se odnose na stanice. Kako je moguće da ne znate kuda krstari njegova lađa? Ako mu se žuri, neće vas ni pustiti da izađete na željenoj stanici. Naravno, za to ćete biti krivi vi, jer niste ustali na vreme. Ne sekirajte se, čak iako žurite. Šetnja je dobra u borbi protiv stresa. Prošetajte tu jednu „promašenu” stanicu i uživajte u kratkom, neplaniranom, razgledanju okoline. Možda ugledate nešto zanimljivo, a na popustu.
Gužva u javnom prevozu
„Ozlojeđeni putnik” ima prgavu narav i loš zadah. Nervozan je i nezadovoljan, a vi mu najviše smetate. Zašto ste tu stali? Zašto ne ustanete? Zašto ste zatvorili prozor? Zašto ste otvorili prozor? Trn ste mu u oku, čak i kad stojite kraj drugih vrata, jer vi ste ta “sredina” zbog koje on nema sav komfor i udobnost pri vožnji. Glasan je u svojim stavovima i ne preza ni od koga, pa čak ni od kontrole. Ponekad je moguće da ga primiri „Gazda vozač”, ali samo onaj sa najdužim stažom. „Ozlojeđeni putnik” vas gurka laktovima, udara torbom, visi na vašem ramenu, obasipa vas komentarima i zadahom. Vi ste iznervirani i bespomoćni, jer znate da je on na svom terenu. Prinuđeni ste da slušate njegove priče, frustracije i mišljenje o aktuelnoj situaciji u zemlji i u njegovom životu. Nervozno stežete rukohvat i željno priželjkujete vašu stanicu, da, baš tu na koju je „Gazda vozač” odlučio da ne stane.
Stigli ste na svoje odredište. Šta potom sledi, vi to najbolje znate. Ako se i tu iznervirate „s vrata”, potrudite se da što pre nađete misao koja vas opušta. Uskoro vas očekuje povratak kući, a na tom putu vas ponovo čeka pomenuta ekipa.
