Individuacija je samoostvarenje, put kojim idemo bez uticaja društva, porodice, naših bližnjih… Osvešćivanjem onog nesvesnog, idemo ka ličnom savršenstvu, dostizanju najvišeg duhovnog rasta. Postajemo sposobni da volimo i stvaramo. Put samoostvarenja je težak, bolan, ali je i jedini način da osetimo životnu radost.
Danas se bavimo karijerom, ali na agresivan način. Čovekove misli usmerene su na uspeh u budućnosti, ali ne i na sadašnjost-način kako dolazi do cilja, na mir i duhovno bogatstvo, ličnu sreću. Razlog je vreme u kome živimo, a koje zahteva brz rezultat.
Savremen čovek oseća prazninu koju zatrpava raznim sadržajima, a deluje u ograničenom svom malom svetu. Mediji, raznolikost informacije čine da se oseća da je na pravom putu, pa se teško odlučuje na promene.
Roditelji, u želji da se njihova deca pravilno razvijaju, šalju ih na više različitih aktivnosti. Razlog za to je i velika potreba da ispitaju ima li dete neki talenat. Tako ih često zatrpavaju svojim željama.
Najmlađe bi trebalo da usmeravamo, ali i da poštujemo njihovo “Ne” i “Da”, da uživamo u njihovom detinjstvu, da ih pustimo da budu slobodni i bezbrižni. Negovanjem njihove slobode, gradimo samosvesne ljude, sposobne da pogledaju u sebe, odaberu i budu srećni.
Nije lako biti talentovan.Talenat vas često odvlači od svega, tera vas da ga ispoljite i ne da vam mir. Neostvaren, može da bude razlog čovekovog nezadovoljstva, karika koja nedostaje u lancu samoostvarenja.
Mnogi krenu da ispravljaju roditeljske greške u ozbiljnijim godinama. Tada rad na telentu zahteva velika odricanja, ponekad i zapostavljanje porodice i veoma težak period. Ipak, ukoliko nemamo sebe nismo sposobni da se damo ni svojim najmilijima. Ma koliko godina da imate, bavite se svojim darom bez obzira na sve.
Sukob generacija je težak, a još je teži ako je svakodnevan. Pritisak starijih, njihova zabrinutost za budućnost potomaka, često unosi nemir kod mlađih, nemogućnost da slobodno deluju. Zato pokažite „zube“i potražite u sebi sve ono što jeste. Ne dozvolite da vaši roditelji, mediji, govore i deluju kroz vas. Odbacite sve što utiče na vaše raspoloženje. Pokušajte da u svakom danu uradite nešto samo za sebe i odlučite kuda želite da vas vodi životni put.
Za radost i sreću, uklonite suvišne misli. Pomislite koliko je lepo kretati se ulicama bez straha da će vam se nešto dogoditi, pitati bez straha da ćete biti odbijeni, živeti bez straha od konačnosti, putovati bez bojazni da će se desiti nešto loše…
Sloboda,tj. život bez strahova, ljubav bez očekivanja i vezivanja, simbioze, ljubav prema sebi, jeste dostizanje duhovnog bogastva, samoostvarenost. Na putu indivuduacije proći ćete mnoga iskušenja, videti mnoge napravde, proliti dosta suza i postaviti million puta isto pitanje “Zar je baš meni to moralo da se desi?”. Ipak, ovaj put nema cenu.
Ako se pitate da li da poslušate sebe ili okolinu, setite se samo da ćete, ukoliko idete linijom manjeg otpora, živeti prosečnim životom, sa prosečnim emocijama, poslovima, prosečnim duhovnim ostvarenjem i srećom. Ničega uzbudljivog, istinskog tu neće biti, a nezadovoljstvo ćete zatrpavati uvek bukom, novim događajima i plašićete se da ostanete u tišini, sa sobom.
Upoznajte sebe, svet, svoje mogućnosti. Idite putem individuacije. Svako od nas zna svoje sposobnosti i ne smemo da dozvolimo da ih drugi zatrpavaju svojom voljom, ma koliko da te ljude volimo.
Svakome se drugačije desilo, zato verujte sebi i uzmite od života ono što želite. Budite srećni!
foto: Freedigitalphotos.net
