Šta da očekujemo od očekivanja?

Pitanje očekivanja predstavlja veliku temu. Ona su deo naše realnosti i svakodnevno se projavljuju. Mogu se tumačiti na nekoliko nivoa, međutim činjenica je da nam kroje život.

Očekivanja su više nego prisutna u našim životima i dele se na pozitivna i negativna. Nameću nam se gotovo nesvesno i po automatizmu.

Od malena su pristuna i svakodnevno utiču na naše ponašanje, od relacije sa prijateljima, roditeljima decom, partnerom, odražavaju se na domaćinstvo, posao, vaspitanje, druženje, zabavu, odmor, materijalne stvari, duhovne tendencije, ličnu nadogradnju…

Projavljuju se u različitim situacijama, i variraju od onih bezazlenih pa do najozbiljnijih životnih odluka. Svesno i jasno se projavljuju često sa novim počecima, s novom godinom, početkom škole, novim poslom ili partnerom, gde očekujemo određene promene.

U osnovi, naš doživljaj sveta obojen je očekivanjima. Smatra se da se očekivanja odnose na procenu budućnosti koja je bazirana na prošlim iskustvima. U osnovi je pokušaj da se predvidi budućnost na osnovu prošlih iskustava, koja su nam okvir za neka buduća. To važi i za pozitivna i za negativna očekivanja. Ona su značajna i neophodna jer nam daju određenu orjentaciju o svetu u kom živimo. Kada znamo šta da očekujemo lakše se ponašamo, kao što i lakše emotivno reagujemo.

Međutim, ono što je začkoljica je to što se očekivanja baziraju na prošlim iskustvima, a sadašnjost je uvek nepoznata i neizvesna, stoga čitava priča ne može biti adaptibilna.

Očekivanja neminovno kreiraju i našu emocionalnu reakciju, stoga bi bilo dobro da ih budemo svesni i da zapravo pravimo jasnu razliku između njih i stvarnosti. Realnost se bazira na puno nepoznatih i predstavlaj ono što se dešava sad i ovde, a sve ostalo biva naša imaginacija. Takođe, ono što je dobro znati je i to da pored prošlih iskustava naša očekivanja mogu biti kreirana i u našoj mašti.

U slučaju naših očekvanja, javlja se mogućnost da budemo povređeni i razočarani. Zatim, kada su u pitanju tuđa očekivanja, onda takođe uviđamo da zapravo svako u našem okruženju isto tako nešto očekuje od nas. Problem se komplikuje kada su u igri očekivanja nama bliskih ljudi. Tu je svakako prisutan momenat kada ne želimo da ih razočaramo, niti da ih izneverimo. Često se dešava da tada neko bude povređen. U osnovi, stvari bi trebalo da imaju sasvim drugačiju postavku, zapravo nismo mi tu da ispunjavamo tudja očekivanja, jer odgovorni smo samo za sebe.

Takođe, postoje očekivanja i od samih sebe. Postoje ona prevelika, koja ne uspevamo realilzovati jer ne ulažemo dovoljno truda, ali s druge strane nekad ta ista prevelika očekivanja bivaju pokretač i motivator za ostvarenje cilja.

Na očekivanja drugih ne možemo uticati, dok lična zavise od nas samih. Određene situacije same po sebi nisu ni dobre ni loše, međutim, naša tumačenja ih određuju kao pozitivne ili negativne. Bilo bi dobro kada bi osvestili taj deo sebe, i kada ne bismo više dozvolili da naša očekivanja vladaju nama. Zapravo treba znati da smo mi ti koji imamo moć da ih promenimo. Za kraj, najbolje bi bilo prihvatiti stvarnost onakvu kakva jeste.

foto:freedigitalphotos.net