Čime se bavimo danas?
Po mišljenju mnogih život nam je poput kule od karata – veoma nesiguran i sklon lakom rušenju. Najveći problem jeste zaposlenost kao i priroda poslova koja nam se nudi. Nezadovoljstvo raste iz dana u dan, jer smo umorni od pokušaja da pronađemo svoje mesto pod suncem…
Sigurno ste bar jednom bili razočarani u sve. Ako ste imali dobar ljubavni odnos, falio vam je dobar posao, a ako ste imali dobro radno mesto, mogućnost za napredak, osećali ste žal za bliskošću. Činjenica je da čovek uvek najviše pažnje poklanja onome što nema, do samog uništenja onoga što ima. Malo ko može da se pohvali nekim zadovoljstvom. Umetnost, sport postali su elitistički i dostupni malom broju ljudi. Ako želite da ostvarite svoj talenat, da se bavite zanimanjem za koje ste se školovali, mala je verovatnoća da ćete to uspeti da uradite do mere koja vas zadovoljava.
Danas se malo radi na produktivosti pomoću stimulacije zaposlenih, dobrom odabiru kadrova, stručnoj edukaciji. Upravo je to razlog zašto dosta toga oko nas ne funkcioniše kako bi trebalo. Mnogo je spletki, ružnih reči, lošeg ponašanja zbog ega, sujete koji su to zbog nedovoljnog znanja, sposobnosti, samoostvarenja. Ako po svojim uverenjima, navikama, životnom stilu iskačete van stroge materijalne forme, ako posao znate bolje nego čovek koji se nalazi na višoj hijerarhijskoj lestvici od vas, sigurno je da ćete biti nepoželjni, usamljeni, manje uspešni. Stvar je jasna, ako većina ima prosečno znanje i ako takvo društvo donosi profit, svaki čovek koji prevazilazi prosek predstavljaće višak i biće distanciran.
Činjenica je da nam je oduzeta mogućnost da se ugledamo na ljude koji su genijalni. Sve to postignuto je nedostatkom vremena da se bavimo znanjem, usavršavanjem, jer moramo brzo da zarađujemo novac, kao i sistemskim sprečavanjem da ih uopšte srećemo. Zbog ovoga čovek nazaduje. Već sad zaboravljamo na lepu reč, kulturu, prave vrednosti i više nego ikad ignorišemo problem. Razlozi su nezadovoljstvo i nerešeni egzistencijalni problemi. Malo ko danas ima hrabrosti i želi da misli o kvalitetu, putu koji je duži, teži, ali koji donosi pravo rešenje.
Potrebno je da povećavamo znanje. Oni kojima je dodeljena uloga prenosioca znanja, trebalo bi više pažnje da posvete nečijem talentu i volji, umeću i ozbiljno porade na povećanju broja vrednih ljudi. Stručnjaci koji se i nalaze na određenim funkcijama, a godinama su sprečavani da zablistaju, postali su ozlojeđeni i puni sujete. Upravo zbog toga ne žele da prenose znanje, niti imaju razumevanje za nečiju volju, trud i rad. Postali su robovi materije, a zaposleni samim tim samo mašine za proizvodnju, zadovoljni svakim radnim mestom i malom platom.
U takvom sistemu trujemo se dnevnom štampom, pretrpanom različitim besmislicama. Ako tome posvećujete veliku pažnju, sigurno je da u toku dana nećete imati vremena za negovanje pravih vrednosti i samoostvarenje. Na taj način život nam postaje kula od karata izgrađena na temeljima dnevne štampe i egzistencijalnim problemima.
Posvetite se sebi, svom znanju i izgradite svoje mišljenje o svemu. Poslodavcima dokažite koliko vredite i ne dozvolite da vas tretiraju kao nekog ko bi trebalo da bude zadovoljan, jer, ipak, «ima hleb u rukama», a od mleka se ionako odvikavamo.
Foto: publicdomainpictures.net
