Više od 90% potrošača koristi svoje pametne telefone više od bilo kog drugog uređaja, otkriva istraživanje Uticaj inovacija kompanije Mastercard[i]. Potrošači bi takođe radije koristili biometrijsku autentifikaciju nego PIN kodove prilikom plaćanja, a najradije bi se odlučili za autentifikaciju otiskom prsta.
Istraživanje Uticaj inovacija kompanije Mastercard ispitivalo je stavove o digitalnim tehnologijama na uzorku od 23.000 potrošača u 23 različite zemlje u Evropi, Africi i Bliskom Istoku. Dok je u Africi i na Bliskom Istoku više od 70% ispitanika reklo da su spremni da plaćaju svojim pametnim telefonima, stanovnici zapadnoevropskih zemalja zaostaju za njima, jer je istu spremnost iskazalo samo 38% ispitanika. Međutim, na pitanje o novim načinima za plaćanje, potrošači u svim regionima ističu svoje telefone kao alternativu platnim karticama.
„Naše istraživanje koje smo predstavili tokom Mastercard Foruma inovacija u Budimpešti potvrđuje ne samo da postoji ogromna potreba za novim načinima plaćanja, već i da potrošači u sve većoj meri žele da koriste svoje pametne telefone. Zapravo, mnogi su spremni da to već sada urade. Već decenijama su platne kartice jedina efikasna i racionalna zamena za keš, ali potrošači sada jasno stavljaju do znanja da žele digitalne inovacije u svim oblastima života,“ rekla je En Kerns, predsednica sektora međunarodnih tržišta u kompaniji Mastercard.
Potrošači zahtevaju više inovacija u ključnim oblastima
Četiri od pet (80%) potrošača je reklo da postoji dovoljno inovacija u oblasti društvenih mreža, međunarodnih putovanja, kupovine i finansijskih usluga, ali na različitim tržištima, potrošači žele više digitalnih inovacijama u oblasti zdravstvenih usluga, javnog obrazovanja i javnog prevoza.
Da su digitalne inovacije dobra stvar, reklo je 92% potrošača na različitim tržištima, a oni imaju i pozitivan stav prema budućnosti tehnologija. Samo 8% ljudi je reklo da smatraju da digitalne inovacije imaju negativan uticaj.
Rezultati istraživanja takođe ukazuju na to da potrošači koji žive u tehnološki manje razvijenim zemljama iskazuju manje entuzijazma po pitanju digitalnih inovacija na tržištima gde su one već dostupne. Zapadna Evropa ima najveći stepen ispitanika koji iskazuju otpor ka digitalnim promenama (17%), dok zemlje iz regiona Centralne i Istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike imaju najveći broj ispitanika koji aktivno prihvataju nove tehnologije. Više od četvrtine (27%) ispitanika u Rusiji, Turskoj i Ukrajini nazivaju sebe „ponosnim promoterima“ nove tehnologije. Ljudi na Bliskom Istoku i u Africi zahtevaju više inovacija u svim oblastima.
„Istraživanje koje je kompanija Mastercard poručila je jedinstveno jer pruža sveobuhvatne uvide u digitalnu transformaciju društva. Istraživanje pokazuje da regioni u razvoju pokazuju veći stepen optimizma kada je reč o potencijalu koje digitalne tehnologije imaju za poboljšanje njihovih života. To je prirodno, jer ljudi u veoma razvijenim zemljama već imaju pristup najsavremenijim tehnologijama i stoga možda ne povezuju tehnologiju sa poboljšanjem kvaliteta svog života ili su možda videli neke potencijalne negativne efekte tehnologija“, rekao je dr. Karsten Sorensen, gostujući profesor na predmetu digitalne inovacije na London School of Economics and Political Science (LSE).
Iako su entuzijastični po pitanju inovacija, potrošači u različitim regionima žele sigurnost, naročito kada je reč o plaćanjima. Potrošači su jednoglasni u oceni da je sigurnost bankovnih računa apsolutni prioritet kada je reč o digitalnim plaćanjima, a za njom sledi sigurnost ličnih podataka. Takođe, cene i brzinu i jednostavnost procesa plaćanja.
„Prethodnih godina su potrošači govorili da imaju negativan ili neutralan stav prema digitalnim inovacijama, ali nam ovo istraživanje pokazuje da dolazi do ogromne promene u ponašanju potrošača. Ljudi u različitim zemljama žele da imaju životni stil koji je u većoj meri digitalan i smatraju da im to donosi pogodnosti u životu. Važno je da slušamo šta nam potrošači govore o vrstama inovacija koje bi želeli da vide, ali je i veoma uzbudljivo da pratimo brzinu tih promena,“ zaključila je En Kerns.
Mastercard istraživanje Uticaj inovacija – Ključni rezultati
Zapadna Evropa (Francuska, Nemačka, Italija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo)
· Potrošači u Zapadnoj Evropi su umereni kada je reč o digitalnim inovacijama. Veći broj ispitanika koji imaju otpor ka njima (17%) i niži procenat „ponosnih promotera“ (11%). Procenat ljudi koji su spremni da plaćaju pametnim telefonima je oko 40%, ali se Švedska izdvaja sa više od 70%. Zapadni Evropljani veruju u biometrijska plaćanja kao što su plaćanja uz otisak prsta (38%), više nego što veruju PIN kodovima.
Centralna i Istočna Evropa (Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Izrael, Poljska, Rumunija, Srbija i Slovačka)
· Centralna i Istočna Evropa je umerena u mnogim pogledima. Ima najveću stopu „neodlučnih pratilaca“ (46%), slično Zapadnoj Evropi, ali mnogo nižu stopu onih koji imaju otpor (11%). Spremnost na mobilna plaćanja je 57%, a autentifikaciji putem otiska prsta (34%) se veruje više nego PIN kodovima (33%).
Rusija, Ukrajina i Turska
· U pogledu daljeg razvoja digitalnih servisa, Rusija, Ukrajina i Turska su najpozitivnije: 4 od 5 potrošača smatra da će njih moći da koristi veći broj ljudi u budućnosti. Spremnost na mobilna plaćanja je u proseku 64%, a u ovoj oblasti je najveći stepen „ponosnih promotera“: impresivnih 27%. Ljudi iz ovih zemalja manje veruju otiscima prstiju – to je reklo samo 32%, a i dalje više vole da koriste PIN kodove. SMS kodovi vode sa 36%. postoji potražnja za još više inovacija u automobilskoj i saobraćajnoj industriji.
Bliski Istok & Afrika (Egipat, Kenija, Saudijska Arabija, Južna Afrika i Ujedinjeni Arapski Emirati)
· Potrošači na Bliskom istoku i u Africi su optimistični po pitanju efekata digitalizacije i otvoreniji ka inovativnim rešenjima. Spremnost na mobilna plaćanja je najviša sa 73% i ovaj region ima najveći stepen entuzijastičnih sledbenika (33%). Ljudi ovde ne veruju PIN kodovima za plaćanje (24%), dok otisci prstiju uživaju veći stepen poverenja (32%), a na vrhu liste se nalaze SMS kodovi (36%). U ovoj oblasti zahtevaju inovacije u većini oblasti: ne samo u obrazovanju, zdravstvu i prevozu, već i u trgovini, finansijama, automobilskoj industriji, hotelijerstvu i ugostiteljstvu.
