fbpx

Zašto vičemo u ljutnji a šapućemo u ljubavi?

Verovatno ste često slušali svađu iz susednog stana, ali da li ste nekada čuli da neko na sav glas kaže nekom da ga voli? Zašto su negativne emocije glasnije od onih pozitivnih?

Vrisak iz grudi otme se često van naše kontrole i to onda kada smo uplašeni, iznenađeni, ali i kada smo srećni i ushićeni. Taj visoki, neartikulisani zvuk emocionalno je ravnopravan. Međutim, kada pokušavamo da artikulišemo naša osećanja u reči i rečenice, tu se dešava nešto sasvim drugačije.

Kada smo ljuti i iznervirani, bujicu negativnih i pogrdnih reči bez ustezanja upućujemo jedni drugima. Ne interesuje nas da li nas neko drugi sluša. Kada smo razneženi i puni ljubavi, tada šapatom izgovaramo najlepše reči na svetu. Da li nam je u tom slučaju bitno da nas niko drugi ne čuje?

Poznata hinduistička priča kaže da ljudi viču jedni na druge kada su u svađi jer su tada njihova srca udaljena. Opet, kada su ljudi u slozi i kada se vole, oni šapuću nežne reči jer su tada njihova srca blizu, pa nema potrebe za glasnoćom.

Nekulturno je i uznemiravajuće da na javnom mestu i u društvu psujemo i vičemo. Ipak, to se neretko dešava i tada nas je samo delimično sramota. Ružna reč je poput oštrice, pa zašto onda još i da je naglašavamo? Nekim osobama gromki glas deluje poput dokaza autoriteta i dominacije. Mada, setite se kako smo kao deca umeli da vrlo brzo oguglamo na roditeljsku viku upozorenja.

Šapatom se dele tajne. Njime dajemo na posebnom značaju nekim našim rečima, koje su kao takve eksluzivne, samo jednom uvu namenjene. Da li se baš zbog toga odlučujemo da veoma važne reči, poput “Volim te.” kažemo tiho, tiše. Da li se plašimo da bi vikom razblažili pozitivnu emociju ili nas je stid da nas tako zaljubljene ceo svet čuje? Da li je ljubav slabost?

Oslobodite se straha, jer ljubav je najveći blagoslov, a hrabar čovek je onaj koji s ponosom priznaje da je zaljubljen.

Na ružne i uvredljive reči zaboravite. Svaki nesporazum ima svoje razrešenje, ukoliko dvoje žele da održe sklad.

Probajte da iz sveg grla viknete “Volim te.”. Da vas svi stanari u zgradi čuju. Da se svi slučajni prolaznici okrenu. Ljubav sve i zato zaslužuje najviše pažnje i decibela.

Ne zaboravite ni na onu bratsku, sestrinsku, prijateljsku i roditeljsku ljubav, jer i ona traži svoju materijalizaciju u nesebičnom iskazivanju lepih reči.

foto: FreeDigitalPhotos.net

More Stories
Transport robe posle Bregzita: Kad se jedna vrata zatvore, otvore se druga