Nema čoveka koji nije posumnjao u ispravnost sopstvenog mišljenje, ali isto tako veći broj, oberučke, prihvata mišljenje okoline, jer ono mu je veoma važno. Pored nesigurnih u sebe postoje i oni koji misle da su uvek u pravu. Da bismo došli do potpune slike svega onoga što je dobro za nas, potrebno je da gledamo i vidimo, slušamo i razumemo, i na osnovu toga gradimo put.
Ne postoji jedini, pravi, provereni put do nečega što želimo. On je uvek individualan. Neko će suzama dobiti nešto, neko osmehom, radom, strpljenjem… Neko će problem rešiti samo uz pomoć drugih, dok će ga drugi rešiti svojom velikom voljom, snagom, znanjem…
Istina je da kroz život prolazimo sami, i isto tako odlučujemo o svom životu. Čak i onda kada ne donesemo odluku o nečemu, odlučili smo da tako bude, čime takođe prouzrokujemo događaje.
Često tražimo savet od drugih, ali onda osetimo nemogućnost da ga primenimo, jer ta misao, rešenje, ipak nisu naši. Kako ćemo nešto postići zavisi od naših jedinstvenih misli, koje moraju biti u skladu sa duhom i telom. Onda kada su nam misli u haosu, duh nemiran, nemoguće je da napravimo prave poteze. U haotičnom stanju prisutni su strahovi, snažne emocije, bilo pozitivne ili negativne. Pri svakoj odluci, i pre nego poslušate nečiji savet, razmislite dobro o svakom deliću situacije u kojoj se nalazite.
Kada postanemo celina niko ne može da utiče na naše mišljenje. Da bismo postali svoji, potpuni, potrebno je da to i odlučimo, da radimo na samoostvarenju, osvešćivanju. Ljudi oko nas mogu biti u pravu, ali, iako je određeni način njima doneo rezultate, to ne znači da je i nama uspeh zagarantovan. Kada dođemo do sebe, bićemo u stanju da slušamo sva iskustva, saznanja, ali će odluka uvek biti naša i prava.
U društvu je stvar malo drugačija. U njemu postoje strukture koje su povezane, a kolektivno dobro trebalo bi da donese dobrobit svakom pojedincu. Ipak, kako se, zbog nesprestanih društvenih promena, ljudi sve više okreću duhovnosti, svest o strukturama, našim značajem u njima, je smanjena. Posebno u onim zemljama gde one ne funkcionišu najbolje. Čovek se okreće unutrašnjem miru, pa teško odlučuje o kolektivnim, društvenim pitanjima.
Ista je stvar i na poslu. Ukoliko radnik ne dobija platu, nije poštovan, neće biti produktivan niti sposoban da donese odluke.
Bilo da donosimo odluku o kolektivnom ili društvenom problemu, ili odluku da ne odlučimo, potrebno je da budemo zainteresovani za okolinu. Do svih odgovora doći ćemo ako tumačimo medije, čitamo neprestano, stičemo iskustva i slušamo o njima od drugih… , ali pre svega ako vrednujemo svoje mišljenje.
Ne pravdajte se i ne objašnjavajte sebe svakome, posebno ne onima koji vam po mnogim stvarima nisu slični. Svakome se nešto drugo dogodilo, zato nema opšte formule za sreću niti pravog saveta. Budite ono što jeste, jedinstveni i svoji, uvek sposobni da samostalno odlučite!
foto: freedigitalphotos.
