Human čin na delu odgovor je na konkretan problem, a svojojm medijskom pažnjom (u vidu internet aktivizma) možete inicirati i druge da učine isto to.
Apel za borbu protiv siromaštva se može projaviti na raznorazne načine, a solidarnost može biti jedan od njih. Solidarnost sa gladnima, ugnjetavanim, bolesnim… širom sveta. Prvo možemo poći iz svog dvorišta, a onda ići dalje.
Šta je to danas humanost na delu?
Lep primer humanosti, koji se desio ovih dana u Beogradu, je taj kada su tri studenta, Marko Pajić (22), Matija Rodić (23) i Aleksandar Sretković (23), hranila beskućnike i pozvala ljude dobre volje da slede njihov primer. Kako kažu, namera im je da i u buduće čine dobra dela.
Kratkom formom video zapisa pokazali su kako se jednim malim gestom može olakšati svakodnevnica ljudi sa margina. Govore nam da su na samu ideju došli inspirisani gospodinom sa usnom harmonikom, koji u podzemnom prolazu na Terazijama svakodnevno svira. Njegov šarm, duhovitost i ljubaznost ih je privukala i pokrenula u pravcu ovakvog angažovanja.
Čitavu akciju su planirali mesec dana, i na samom početku imali su poteškoća sa pronalaskom adekvatne opreme za video snimanje. Sama realizacije je trajala dve nedelje. Nedelju dana su snimali materijal, a osetale dane su provodili montirajući video zapise. Svako od njih na svoj način je imao udela u nastanku i razvoju ideje.
Ovi mladi, humani ljudi ističu da im je plan da povežu sve gradove sveta da se priključe ovoj akciji: «Znamo da nije Srbija jedina zemlja sa ovakvim problemima. Jednostavno smo hteli da podignemo svest građana širom sveta i da pošaljemo lepu sliku o Srbiji, stoga je ovaj video snimljen na engleskom».
Svi zainteresovani za podršku i saradnju mogu se obratiti na e-mail: belgrade.giveaway@gmail.com .
Pored razvoja i usavršavanja društva, potrebno je još mnogo faktora za sreću, slobodu i mogućnosti mnogih pojedinaca. Postoje ljudi i grupacije koje se bave upravo tim apelom.
Jedan od alternativnih vidova humanih aktivnosti može biti i primer dela ove trojce mladića. On može podsećati i na različite akcije aktivističkih pokreta. Aktivizam u svojoj osnovi sadrži devizu: ovde i sad, zalažu se za praksu umesto teorije i ideologije.
Aktivistički pokreti po svojoj suštini teže socijalnoj promeni. Ukoliko su izvedeni na pravi način, podrška bi bila neophodna, jer upravo teže jednom opštem poboljšanju života, posebno marginalnih grupacija.
Kod nas su narodne kuhinje najznačajniji centri za zbrinjavanje gladnih, međutim neophodna je i pomoć drugih. Pored aktivističkih pokreta, mnogi apeluju kako na institucije, tako i na kompanije i pojedince da se uključe u društvene aktivnosti prema najugroženijima.
Takođe, trebalo bi razmisljati i o drugim alterantivnim vidovima pomoći.
Ono što je interesantno, a u svetu je praksa, je to da se višak hrane iz restorana, pekara i prodavnica prikuplja, skladišti i dostavlja gladnima. Međutim, kod nas se sve to baca, u igri je svakodnevni promet nekoliko tona hrane, koji završi u smeću. Ostatak te hrane predstavlja značajne resurse koji bi trebalo iskoristiti kao pomoć.
Elementarna ljudska potreba i osnovno ljudsko pravo, je pravo na hranu, s toga bi bilo neophodno podržati ovakve projekte.
Ovako sitnim poduhvatom mogu se inicirati ljudi, da na probleme i realnost koja nas okružuje, direktnim uključivanjem i ličnim primerom utiču na kvalitet života.
Ključna stvar je podizanje svesti o problemu siromaštva i gladi, kao i promocija aktivne solidarnosti i njene praktične primene.
Iako ova priča ima širu pozadinu, i za problem rešavanja gladi pored države neophodna je uključenost kako kompanija tako i pojedinca, jer oni bitna karika koja svojim delima menja nečiju budućnost. Jer kako je rekla Margaret Mid – «Nikada ne potcenjujte mogućnost da mala grupa ljudi može da promeni svet. Zapravo oni su jedini to do sada činili.»
foto: YouTube screenshot
