Naljuti se čoveče

Pozitivno u negativnoj emociji

Motivaciju za ostvarivanje ciljeva ponekad pronalazimo i u ljutnji. Kada se dobro naljutimo na sebe ili na situaciju u kojoj se nalazimo, pa čak i kada nas neko drugi razbesni, dešava se da zavrnemo rukave i krenemo u akciju. Iako nije prijatno i ovo osećanje nam može pomoći da ostvarimo ono što smo zacrtali.

[box]Kada smo ljuti, aktivira nam se posebno mesto na levoj strani mozga koje je zaduženo za druga pozitivna osećanja.[/box]

Srdžba može biti poput motivatora koji nam pokreće želju da svojim akcijama dođemo do nagrade. Naučnici kažu da je ovaj mehanizama duboko ukorenjen u nama i potiče od najranijih dana čovečanstva. Ovo je pomagalo čoveku da bude borbeniji i da se maksimalno potrudi kako bi došao do hrane. Ljutnja je aktivirala agresivnost koja je našim precima bila „saveznik” u lovu.

Iako to nekad ni sebi samima ne priznajemo, često se dešava da se zbog ljutnje odvažimo i krenemo ka ostvarivanju nekog cilja. Svako od nas se sigurno bar jednom najlutio na nepravednog profesora. Ovakva situacija nas motiviše da naučimo gradivo bolje nego ikad. Ljutnja i inat mogu da nam pomognu onda kada naiđemo na naizgled nesavladivu prepreku. Snagu koju crpimo iz negativne emocije, nesvesno usmeravamo ka dostizanju željenog pozitivnog cilja, odnosno ka osvajanju nagrade za dodatni trud.

Osoba koja je anksiozna, uplašena, izbegavaće bilo kakvo delanje. Uzbuđena i srećna osoba će se odlučiti da kerene ka osvajanju nagrade, što je slučaj i sa ljutom osobom. Iako je dobar motivator, srdžba ljude nagoni da pristupe problemu na agresivniji način koji ne uključuje saradnju, što je, naravno, loše.

Ako ste ljutko po prirodi, možda je to samo vaš način na koji pronalazite motiv da se suočite sa problemom i usmerite ka dostizanju željenih ciljeva. Naučnici smatraju da malo znamo o svojim motivatorima i da ponekad mislimo da nešto radimo zato što to volimo, dok se ustvari u pozadini nalazi naš pravi pokretač, a to je ljutnja.

ilustracija: Tijana Janković