Četrnaesti januar (prvi januar po starom kalendaru) praznični je dan u kojem se svetkuju Mali Božić, koji se uzima kao završni dan u božićnom svetkovanju, i Vasiljevdan, koji je krsno ime pojedinih rodova. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, onda je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina. Ovo je utoliko bilo lakše da se prihvati jer je i stara srpska, kao i drevna slovenska, nova godina računata od Božića.
U obnovljenoj srpskoj državi pod Karađorđem, kada su se ustaničke granice i vlast ustalili, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer je tad najpogodnije da se prave godišnji pregledi i da se podnose izveštaji i dogovaraju poduhvati za novu godinu.
Broj 13
Ne tako davno, srpska Nova godina se nije smela, pogotovu ne javno, proslavljati. Ovaj dan, a pogotovu navečerje uoči njega, uvek je proticao pod prismotrom policije. Ipak, Srbi su ga svetkovali. O tom svetkovanju je NIN (br. 1725, od 22.januara 1984.godine) na ezopovski način izvestio pod pomalo zagonetnim naslovom „ Broj 13“:
Promet u tzv. donjoj sali (obavezna večera plus muzika) popularnog beogradskog restorana „Šumatovac“, obično iznosi oko dva miliona. Jednoga dana i noći promet se uvećao devet puta. Rekordan promet ostvaren je 13. januara 1984. godine.
Naravno, nije reč o devetostrukoj devalvaciji dinara. Niko nije pomenuo razlog uvećanja prometa u noći između 13. i 14. januara, još manje srpstvujušči odušak žitelja glavnog grada. Sve je kao u zapisu drevnog letopisca: ko ume neka čita, a ko ne ume nek se čudi.
Mnogi obredi i radnje o Božiću su ponavljani ili imali svoj završni deo o Malom Božiću, tako da i ovaj dan obiluje živopisnim obredima. U mnogim mestima Vojvodine je bio običaj da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote.
Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić. Mešen je i posebni obredni hleb, zvani Vasilica (ili: Vasuljica) čiji naziv upućuje na ime Sv. Vasilija (ili Vasiljevdan), koji se praznuje istog dana. Negde se, pak, ovaj obredni, po pravilu u sredini bušan, hleb naziva i papuljica, gruvanica, masaonica, poparenica ili baranica, a u njega su stavljali mnogi simboli domaćinstva-zrna svih žitarica, tikve, duleka, pasulja, delići raznih voćnih plodova i znamenja zdravlja (komadić drenovine) i bogatstva (metalni novčić).
Novo leto valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.
Izvor-Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković, ČIN Beograd, 2002. godine
foto: freedigitalphotos.
