Ljubavi slavnih ličnosti
Šta vezuje Alberta Ajnštajna, Fridu Kalo, Marlen Ditrih, Čarlija Čaplina, Pabla Pikasa?
Činjenice je da su svi veliki umovi, talenti XX veka. Ove velikane, povezuje još nešto. Bili su neverni svojim supružnicima, ljubavima. Upadali su u zamke sopstvene strasti, tragali za uzbuđenjima i bežali od učmalosti. Bilo je i onih koji su svoju ranjivost lečili u zagrljajima drugih ljudi, katkad iz čiste osvete.
Neverstva Fride Kalo i Dijega Rivera, bila su čista glupost. Njihova ljubav je bila velika. Oboje slikari, vezivala ih je ista strast, ljubav za ceo život. Frida je bila i njegova učenica. Govorila je „Ljubav je jedino zbog čega vredi živeti”. Dijego je bion njen univerzum, njen prijatelj, muž, ljubavnik, brat. On je bio sve što je Ona, govorila je. Ipak, Frida doživljava dvostruku prevaru, bol i poniženje. Dijego je za svoju ljubavnicu izabrao baš njenu sestru, za koju je Frida bila posebno vezana.
[box]Rivera priznaje kasnije u svojoj autobiografiji: ,,Što sam više voleo neku ženu, to sam više želeo da je povredim.”[/box]
Frida je i pored velikog fizičkog invaliditeta, bila velika zavodnica. Počela da je da se sveti Dijegu. Imala je ljubavne veze sa muškarcima i ženama. Na žene, Dijego, nije bio ljubomoran, čak ju je i ohrabrivao. Međutim, kako nije želeo da je više povređuje, odlučio je da se razvede. Jednom prilikom objašnjava „Frida nije imala primedbi na moju nevernost kao takvu. Nije razumela jedino zašto sam birao žene koje nisu bile na mom nivou ili su bile manje vredne od nje”. Razvod je potrajao samo godinu dana. Nisu mogli jedno bez drugog.
„Stalno nas teraju da se pretvaramo. Samo kada se rađamo ili umiremo, možemo da budemo ono što jesmo”, reči su Alberta Ajnštajna. Iako nije bio fizički privlačan, jedan od najvećih umova u istoriji sveta, bio je i veliki zavodnik. Prva žena, kojom je bio očaran i u koju je bio silno zaljubljen, bila je Mileva Marić. Mileva je dugo birala da li da prihvati ulogu žene, što bi značilo odustajanje od karijere, ili da se posveti nauci. Ljubav prema fizici i matematici bila je toliko duboko u njoj, ali i prema Ajnštajnu. Nisu bili u braku kada je Mileva rodila ćerku. Ajnštajn je tom činjenicom oduševljen, ali više kao naučnik. Rađanje deteta ga zanima kao eksperiment i govori: „I ja bih voleo da jednog dana rodim jednu Lizerl (kako mu se zvala ćerka), to je fascinantno”. Gospođica Marić se ipak udaje za Alberta Ajnštajna. On dobija Nobelovu nagradu, postaje slavan naučnik i veoma poželjan muškarac. Sve manje ima vremena za porodicu. Mileva prolazi kroz težak period patnje zbog njegove ljubavnice i bliske rođake Elze. Ajnštajn ostavlja Milevu i ženi se sestrom od rođene tetke.
I u drugom braku, vrlo brzo, dolaze druge žene. Za vreme Elzine bolesti, Albert nije bio naročito saosećajan. Usmerio se na rad. Nakon ženine smrti nastavlja uspešno sa radom i uživa u posetama pojedinih dama. Opisuju ga kao osobu bez žara, nesposobnu za empatiju i samilost, za ljubav. Kako izvori navode, Albert Ajnštajn nije bio veran, ali ni muškarac vrele krvi. Smatrao je da je strast kazna božja, izvor mučenja i patnje. Smatrao ga je i gubljenjem vremena, izmenjenim stanjem, koje čoveka sprečava u obavljanju njegovih dužnosti. Ipak, čitavog života, bio je obožavan od strane žena.
Značajna je bila i Helen njegova sekretarica i zaštitnik. Za javnost je bila misterija. Neki su mislili da mu je žena, dok se drugi pričali da je ona prvo dete Alberta i Mileve. Poslednja Ajnštanova ljubav bila je Margarita, sovjetska špijunka.
Albert je smatrao da je brak ropstvo preobučeno u kulturu i da je potpuno siguran da više od 95% muškaraca, a možda i žena, po prirodi nije monogamno.
Marlen Ditrih, američka glumica i pevačica XX veka, iako firgidna, imala je jedan brak, ćerku i gomilu ljubavnika i ljubavnica. Nije marila mnogo za telesnu ljubav. Smatrala je da je to nešto što se mora i ne previše ugodno. „To je način na koji lakše vladate muškarcima”, govorila je. Uživala je u glumi, stvaranju emocionalne iluzije, slike zavođenja i podsticala erotske fantazije. Umela je da pokori muškarce, ali i žene. Nije joj smetalo da ima vezu i sa impotentnim muškarcem. Čak šta više bila je oduševljena, jer će na miru moći da spavaju i razgovaraju. Dok je još bila u braku, ljubavnik joj je bio jedan veliki režiser, zatim glumac, a onda i zidar prostog duha… Marlen je u Hemingveja bila veoma zaljubljena. Iako je ova ljubav ostala do kraja platonska, Ernestovu smrt, nosiće kao prava udovica. Sve su to bile velike strasti, ali nikako seksualne. Ona je uživala u razgovorima, zavođenju, priči i romantičnim trenucima. Tako je izgledalo neverstvo ove „boginje seksa”, „tajanstvene žene pune samopouzdanja”, „drske zavodnice”, kako su je nazivali generacije muškaraca.
Pablo Pikaso je rekao „Svaki put kad nađem drugu ženu, trebalo bih da spalim prethodnu. Tako bih ih se oslobodio i ne bi mi komplikovale život. To bi mi povratilo mladost. Ubijete ženu i nestane prošlost koju ona predstavlja”. Imao je veliki broj žena koje ga nikada nisu prežalile. Jednom prilikom, kada su se dve njegove ljubavnice potukle u njegovom ateljeu, Pablo je sasvim mirno slikao i pustio ih da same odluče koja će da ostane. Davao im se potpuno sve dok je postojala ljubav, strast, a odmah potom bi se zaljubljivao u sledeću. Posle njegove smrti, dešavaju se tragedije. Dugogodišnja ljubavnica izvršava samoubistvo, unuk takođe, sin umire od teške bolesti, a žena odlučuje da oduzme sebi život. Pikaso je bio zavisnik ljubavi, koja je za mnoge žene bila tragična.
Čarli Čaplinu se prepisuje pedofilija. Imao je odnose i sa petnaestogodišnjakinjama. Kako su ostajale u drugom stanju, morao je da ih oženi. Pošto brakovi nisu bili iz ljubavi, brzo bi se raspadali, a on bi potom ulazio u nove, identične priče. Privlačio ga je miris sapuna na koži devojčica. U početku je bio očaran svakom za koju bi se odlučio. Kako je u detinjstvu i ranoj mladosti često gladovao, pomagao je mladim siromašnim devojkama i ulazio sa njima u ljubavnu vezu. Imao je četiri braka od kojih je samo poslednji bio srećan. Njegova najveća ljubav, bila je sedamnaestogodišnja Una, od koje je bio stariji 36 godina. Sa njom je imao osmoro dece i idiličan brak. Jednostavno, Una je bila sve što je Čaplin oduvek tražio. Kako je rekao „savršena ljubav je najlepša frustracija, zato što je uvek više od onoga što umemo da iskažemo.”
Emocije, strast koju su često mešali sa ljubavlju, dovodila ih je u stanje sreće i patnje, bolesti, mržnje, spletki, uspeha i padova, pa čak i smrti. Težili su za novim ljudima, ljubavima, erotskim fantazijama. Iskakali su iz ljubavnih i bračnih stereotipa. Surovi i nežni kad god je to bilo potrebno, živeli su onako kako su najbolje umeli. Niko od njih nije mario za osude.
foto: Tijana Janković
