Koliko si ih imao/la do sad? Šta misliš u ovom trenutku? Gde si odlutao/la? Ovo su samo neka od pitanja, koja su odraz straha, nesigurnosti.
Situacije u kojima je partner odsutan, zamišljen, zbog kojih možete da se osećate nevoljeno, zapravo su samo odraz individualnosti, ličnog. Svaki čovek je jedinka za sebe, ma koliko da se partneri vole i veruju da su jedno.
Na mnoga pitanja možete da dobijete odgovore, ali pre nego ih postavite znajte da partnera možda stavljate u nelagodan položaj, da je moguće da njegov odgovor ne bude potpun, jer za mnoge osećaje iz prošlosti, ne postoje adekvatne reči. Kako se čovekova svest o nekom doživljaju vremenom izmeni, nemoguće ga je opisati verodostojno. Zbog nedostataka reči, priče koja je sastavljena iz nabacanih delova bez reda, može da dođe do pogrešnog tumačenja odgovora i komplikacija u odnosu. Dokle god postoji veza puna ljubavi, poštovanja, sve je u redu. Zato ne pitajte previše.
„Kopanje“ po partnerovoj ljubavnoj prošlosti, odraz je nepoštovanja. Sve dok partner sam ne izrazi želju da svoja prethodna iskustva podeli sa vama, ne treba ga ispitivati.
Istina je i da ljubav ne možemo da osetimo u svakom momentu. Imamo je u svesti, ali je ne osećamo dok radimo druge stvari. Potreba da u svakom trenutku znamo šta partner radi i o čemu misli, govori da smo nesigurni, što je veoma neprivlačno. Pustite partnera da neko vreme provede i na tom „drugom“ mestu. Njegove misli su odraz njegove slobode.
Simbioza je nezdrava. Zasebne akcije, koje održavaju partnere i zadržavaju njihovu potrebnu razliku, moraju da postoje. Prečesti telefonski pozivi grade povezanost koja troši energiju oba partnera. Jedan se trudi da bude dostupan u svakom momentu, dok drugi, ukoliko ne dobije odgovor, počinje sa negativnom režijom. I jedno i drugo umara psihu i oduzima snagu.
Pitanje, pa čak i u sebi, o tome sa kim je partner stekao seksualnu veštinu, ne bi trebalo da postoji. Umesto da opterećujete glavu, divite se njegovom umeću i uživajte. Šta je bilo pre vas, koliko, gde i kako, ne bi trebalo da vas se tiče. Partnerova prošlost je samo njegova stvar dokle god vas samovoljno ne uvede u nju. Ukoliko je nikada ne spomene, ostavite sve tako kako jeste.
To što vam partner ne priča sve, nije distanciranje, niti neljubav, već velika emocija i potreba da bude potpuno prisutan u trenutku. Ukoliko se nekada ponaša kao da je sam, pa čak i kad je sa vama, ne zamerite. Sve je u redu. U pitanju je normalna pojava, potreba da se osami, isključi, obnovi.
Poštujte jedno drugo, budite otvoreni i svesni činjenice da ljudi žive, menjaju partnere, vole, pate i da je i vaš partner jedan od njih. Pitanje da li vas voli kao nikoga pre, ne sme da postoji. Ukoliko vam se ono javi, jasno je da imate posla oko svog ega, jer vas sputava, čini nesigurnim, ugrožava vezu , uništava vaš mir i kvalitete.
Budite jasni, slobodni, puni razumevanja. Dajte slobodu partneru i negujte individualna i zajednička uživanja. Povremena potreba za samoćom nije strašna i negativna, već pozitivna, jer omogućava obnavljanje snage potrebne da bismo ponovo bili na vrhuncu svog ljubavnog delovanja.
Opustite sebe i bližnjeg svog. Uživajte u ljubavi bez prošlosti, sumnje i pitanja!
foto: freedigitalphotos.net
