Oksitocin nas primorava da „ne vidimo”
Ako trenutno nemamo ljubav, silno i nestrpljivo je čekamo da nam se dogodi. A kada nam se dogodi, kada se zaljubimo i kada zavolimo, želimo da stanje u kojem se nalazimo potraje barem večno, u najmanju ruku. Ljubav je tako čudna, neočekivana, iznenađujuća i vrlo često slepa.
Izjava da „ljubav je slepa” sada više nije nikakva mudrost, već činjenica koju su naučnici i dokazali. Hormoni su i u ovom slučaju dobili glavnu ulogu. Ustanovljeno je da se se povećava aktivnost u onim delovima mozga gde su smešteni receptori za hormon oksitocin, kod parova koji su u srećnom braku ili vezi dok posmatraju partnerovu fotografiju. Zahvaljućiju ovom hormonu, seksulano se uzbuđujemo, jer njegov novi raste. On isto tako čini da imamo više poverenja u svog partnera, ali ujedno i jača poverenje između zaljubljenih. Zahvaljujući oksitocinu, vrlo lako uspostavljamo povezanost sa osobom koju volimo.
Psiholozi i objašnjavaju zašto ljubav često zna da bude „slepa”? Kada oksitocin jurne kroz naš krvotok, on nas u isti mah primorava da na sve gledamo kroz ružičaste naočari i vidimo pozitivnost u svakom uglu. Tako da nije ni slučajno kada za nekoga prokomentarišemo da je „slep od ljubavi”. Osoba koja je zaljubljena zaista jeste „slepa” za mane partnera i vidi samo ono najbolje u njemu. Faza najvećeg slepila nastupa u periodu najjače zaljubljenosti u kom se osobe osećaju kao da ovo iskustvo nisu doživele nikada pre i kada požele da svaki momenat provedu uz svog emotivnog druga.
U fazi najintenzivnije zaljubljenosti, povećava se aktivnost u delu mozga zaduženom za naše sjajno raspoloženje i tada nismo u stanju sa sagledamo realnu situaciju, nismo u stanju da razmišljamo kako valja, vidimo samo partnera koji je u tolikoj meri savršen da se meri sa lepotom božanstva.
fotografija: publicdomainpictures
