Kada kažete da ste sreli nekoga ko je dobar, lep, pametan i uz sve to da se upoznajete lagano, kroz svakodnevnu komunikaciju, okolina se začudi i kaže „ to je retkost i zvuči kao bajka“. Danas većina, tek posle seksa odlučuje da li će ući u vezu…
Živimo u vremenu gde su ljubav, brižnost, iskrenost, privrženost retki. Smatraju vas ludim ako kažete da verujete voljenoj osobi. Ipak, poverenje je ključ pravog odnosa.
Kada ljudima pričate o osobi koja vam se dopala, o lepom zajedničkom trenutku, a uz sve to primete sjaj u vašim očima, može da se desi da čujete „zaljubljeni ste i to kratko traje, dobro će biti ako sve pređe u ljubav.“ Ovakva rečenica može da vam unese sumnju i strah. Ipak, u kakvom vremenu živimo, shvatimo tek kada naiđemo na veliko iznenađenje kod prijatelja koji su saznali da smo u vezu ušli, a da seks nismo probali.
„Pokaži sve što znaš“, igra je koju često koristimo u upoznavanju. Svi želimo oslonac, sigurnost, da neko postane deo našeg života što pre, zato odmah pokazujemo sve u čemu mislimo da smo dobri. Od prevelike želje da se dopadnemo, svaki kvalitet može da bude manje vredan. Zato nestrpljenje ne sme da postoji. Moramo da pronađemo svoj, ali lagani način kako da dođemo do lepog, sigurnog odnosa. Bolje je da se otvaramo polako i u svakom danu dodamo nešto novo.
Do ljubavi, ljudi dolaze na različite načine, neki preko seksa, neki preko komunikacije… Svaki „metod“ je pravi, ali samo ako smo na putu samoostvarenja. Ukoliko koristimo fizičke adute, a nismo radili na razvoju duhovnosti, intelekta, mala je verovatnoća da će nam seks pomoći da dođemo do ljubavi. Isto tako, ukoliko nemamo šta da kažemo, ni komunikacija nam neće biti moguća. Zato je potrebno da se neprestano razvijamo u svim pravcima.
U vremenu naših baka, fizički kontak nije bio lako dostupan i dugo se priželjkivao. Posvećeni akciji „koga pronaći, sa kim decu rađati“, dešavalo se svašta. U Vojvodini, bake kažu, da je bilo poljubaca i intimnog odnosa pre braka. Ipak, pored „greha“ postojalo je obećanje i brak kao cilj. Po rečima baka iz južnih krajeva naše zemlje, stupanje u fizički odnos je bilo nedopustivo, pa samim tim strožije kontrolisano nego na severu. Ipak, opšte verovanje je da se u svim krajevima „radilo“ ali vešto krilo.
Naši roditelji su, takođe, živeli u vremenu „obećanja“. Sve je počinjalo osluškivanjem okoline. Muškarac, kada čuje da se dopao dami koja mu je privlačna, trudio se da je dobije. Poljubac je značio vezu, posvećenost, želju da dođe do potpunog ostvarenja odnosa. Parovi su stupali u ljubavne igrarije i pre braka, ali je sve to, uglavnom, vodilo ka životu u dvoje, odnosu koji „obećava“. Emocije, priroda i obećanje, radili su u skladu.
Stvari su danas izmakle kontroli. Do seksa dolazimo brzo, lako, bez razmišljanja da li nam se neko dopada, a naročito bez obećanja i pomisli o zajednici. Seks koristimo kao sredstvo u želji da shvatimo da li bi osobu trebalo da upoznamo bolje. Očigledno je da smo se veoma udaljili od sebe. U odnose ulazimo naglo, ne bi li izlečili frustracije, poboljšali sebi dan i osetili malo nežnosti.
Živimo u svetu brze, neprekidne razmene informacija, a u kome vladaju nekomunikacija, nestrpljenje, nedostatak želje da ulažemo u dublje odnose. Tako je onemogućeno ostvarenje ljubavne priče, danas shvaćene kao „Bajka“. U razmišljanju da li bi poruku trebalo da pošaljemo danas ili za koji dan, koliko bi trebalo da budemo „hladni“ da bi nas neko želeo, radimo protiv ljubavi.
Ono što je poželjno i svakako normalno, ali danas retko, jeste pokazivanje osećanja i želje da se razvije čvrsta veza, da dođe do braka. Za stvaranje dobrog odnosa potrebno je da pokažete poverenje, udelite komplimente i prihvatite ih, da provodite vreme u dvoje uz puno nežnih reči i uvažavanja. Posvetite se nečijem duhu, slušajte i saznajte kako osoba razmišlja, ko je ona u stvari. Izgradite intimnu toplu atmosferu u kojoj će potrebe i osećanja raditi za vas.
Bajka je ostvariva, potrebno je samo da je poželite i radite za nju!
foto: freedigitalphotos.
