Rečenica „Da je valjalo, trajalo bi“ i više je nego istinita. Na svaki ljubavni raskid trebalo bi da gledamo kao na novi početak, koji ne znači uvek novog ljubavnika, ali znači nove nas.
Ne bi smeli da gradimo odnos sa onim ko nam ne daje osmeh, ne pruža podršku, ne veseli se zbog nas, niti reaguje u kriznim situacijama. Životni saputnik je više od naziva. On predstavlja veoma važan deo života, jer utiče na kvalitet našeg svakodnevnog delovanja. Čovek je pre svega emocionalno biće, sa stalnom potrebom da voli i da bude voljen. Sa kim će deliti sve što jeste, stvar je samoostvarenja.
Odnos je veoma složena stvar, ali pravi je onda kada smo mi pravi. Imamo stalnu potrebu da budemo dopadljivi. Zato se trudimo da, ono što smatramo da je naš kvalitet, uvek održavamo vidljivim. I to oduzima mnogo energije. Istina je da je nesavršenstvo, ipak, privlačno. Tako, npr., naša nespretnost nekome može da bude dopadljiva. Ono što je nekoga odvuklo od nas, sa drugima može da nas spoji. Zato ne mučite sebe zbog neuspelih veza.
Potrebno da se opustite i budete ono što jeste, jer takvi možete da ostvarite čvrst odnos sa ljudima po „meri“ i bez prekomernog trošenja energije.
Strah od vezivanja ne mora da bude uvek vidljiv i može da donese potrebu za buđenjem prošlosti. Ponekad se ovi ljudi odluče čak i na brak, iako je strah od vezivanja prisutan. Kako bi umanjili svoj problem, stekli osećaj da su slobodni, kontaktiraju bivše ljubavi.
Iako dobro znaju da stvarnog susreta neće biti, niti odustajanja od aktuelne emotivne namere, ove osobe nastavljaju da kod bivših partnera stvaraju nadu, tj. iluziju da će doći do ponovnog odnosa. Ovakvo ponašanje odraz je kukavičluka i sebičnosti, koje bi zarad, pre svega, lične slobode, osoba morala da eliminiše. Slobodni smo onda kada volimo, zato je rad na ljubavi prema sebi osnova za sve.
Udvaranje bivšem ljubavniku ukazuje na nedostatak ljubavi, samopoštovanja i, naravno, poštovanja. Ono što je najvažnije, ne leči postojeći problem.
Čak i onda kada su ljudi sigurni da su naišli na pravog- pravu, mogu da pomisle i na druge ljude. Veza je stvar odluke i našeg mentalnog, duhovnog stanja, volje da zadržimo i neprekidno gradimo ono što trenutno imamo. Kako čovek po prirodi nije monogamno biće, čitavog života nailaziće na one sa kojima bi, takođe, mogao da izgradi dubok odnos. Da li ćemo se odlučiti na promenu partnera, niko od nas ne može unapred da zna, ali zato možemo da damo sve od sebe ne bi li potrajali do kraja.
Istraživanja kažu da nas uvek poremeti informacija na društvenoj mreži. Kada bivša ljubav objavi da je u novoj vezi, može da se javi osećaj ljubomore, neprijatnosti, tuge, ljutnje, utisak da smo izgubili… Činjenica da nekome više nismo na prvom mestu, čak iako smo se mi odlučili na raskid, ume da zaboli. Posebno je teško kada ugledamo fotografije na kojima su dva nasmejana i zaljubljena lica, od kojih nam je jedno veoma blisko.
U tom slučaju treba imati na umu da je taj osećaj stvar ega i sujete i da moramo da poradimo na tome da se osećamo lepo, jer je neko koga smo mnogo voleli ponovo srećan. Na taj način i sami ćemo uspešno graditi svoj ljubavni život.
Interesovanje za ljude iz prošlosti, stalno je prisutno, u manjoj ili većoj meri. Negde gde smo proživljavali snažna osećanja, ostaje deo nas. Ipak, nova ljubav, sadašnjost i lepota koju gradite neće biti uzdrmana vašom prošlošću ukoliko je emocija snažna i ako postoje smeh, nežnost, volja za napretkom…
Ukoliko ste se odlučili za krupan korak poput života u dvoje, ulazak u bračnu zajednicu, ne kopajte po prošlosti. Svoju trenutnu lepotu možete da ugrozite za tren, jer će se u odnosu osetiti još nečije prisustvo.
Ako ste naišli na iskren odnos, dobru osobu kojoj pružate i od koje dobijate ljubav, budite posvećeni i potpuno prisutni u novoj priči. Za živote bivših se ne brinite, jer i oni će svakako kad-tad zablistati!
foto: freedigitalphotos.
