Za sve one koji imaju problem sa lošom memorijom i logikom, psiholozi savetuju da češće posećuju društvene mreže. Najnovija otkrića govore da su ljudi koji češće koriste društvene mreže bolje mentalne kondicije, brže razmišljaju i donose zaključke, imaju razvijeniju emocionalnu inteligenciju i bolju memoriju.
Dok posmatramo „plave stranice“, čitamo statuse drugih ljudi, pratimo njihove emocije i raspoloženja koje se, iz minuta u minut, smenjuju na Fejsbuku. Na taj način povezujemo činjenice, stvaramo utiske i mišljenja o drugim ljudima, njihovim raspoloženjima, osobinama i karakteru.
Dok razmišljamo o tome da li su oni tužni, srećni, zaljubljeni ili možda nesrećni i agresivni, naš mozak dobija bezbroj informacija koje „pale“ moždane vijuge. Dok vrednujemo druge – mislimo i o sebi. Preispitujemo se, „kopamo“ po ličnoj istoriji podataka – po sećanjima, te sve to nesvesno povezujemo.
Ova veza je izuzetno bitna za rad sivih ćelija. Na taj način budimo asocijacije, dobijamo nove ideje, lakše i pametnije rasuđujemo… Biramo šta nam se dopada, a šta ne. Mnogo brže zaključujemo nego u svakodnevnim uobičajenim, rutinskim radnjama.
Psiholozi objašnjavaju da na društvenim mrežama mi čistimo svoje misli i memoriju. Primorani smo da neke informacije koje su stare zaboravimo, izbacimo iz glave, a dobijamo dosta novih, koje su odlične za moždanu gimnastiku.
Ukoliko ne volite da se družite na društvenim mrežama, čitajte knjige, rešavajte skandinavke, rebuse i anagrame, igrajte karte i domine. Kompjuterske igrice su takođe poželjne, pogotovo one koje su složenije i u kojima je potrebno da „mućnete glavom“.
Svakodnevno poboljšavanje pamćenja vrlo je važno jer je ono ujedno i preventiva protiv pojedinih oboljenja poput depresije, šizofrenije, Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti.
