Umetnica Aurelija Tjere Čaplin, unuka čuvenog glumca i reditelja Čarlija Čaplina, večeras je gostovala sa svojom predstavom “Zvona i čini” u produkciji trupe iz Pariza i Njujorka, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u okviru Beogradskog festivala igre.
Koncept, dizajn scene i kostima, koreografiju i režiju komada potpisuje Viktorija Tjere Čaplin, ćerka slavnog Čarlija Čaplina, dok njena ćerka, a Čaplinova unuka Aurelija Tjere igra glavnu ulogu u veoma neobičnoj predstavi.
U pitanju je višeslojna jednočinka sačinjena od čitavog niza scena, serije prizora koji se smenjuju neverovatnom brzinom, kao da publika prati dinamičan film, reklame ili muzičke video spotove.
Aurelija Tjere tumači neizlečivu kleptomanku koja iznenada pada pod snažan uticaj predmeta koje je „pozajmila“, odnosno ukrala.
Neobični mehanizmi, čudni susreti, otkačene muzičke kutije ispunjavaju njeno putovanje u nepredvidljivoj radnji predstave.
Pozorišni komad “Zvona i čini” se gotovo u potpunosti razlikuje od standardne selekcije Beogradskog festivala igre, jer nije u okvirima umetničke igre, već jedan mozaik različitih žanrova i formi.
Tako se scensko delo kreće od slepstik komedije i vodvilja, preko estetike i stilizacije nemih filmova, koje je snimao njen deda Čarli Čaplin, do čitavog maštovitog sadržaja.
Predstava je u isto vreme fragmentarna, gde svaka scena skoro da zaokružuje jednu celinu, i pravi omnibus u beskrajnim neverbalnim pričama, i deluje kao da se pred publikom odvija više pozorišnih komada u jednom.
Scene izgledaju čak u stilu da su kreirani i odabrani odlomci iz nekoliko sasvim različitih predstava, koji se spajaju u jedinstvenu celinu.
Ritam mozaične predstave je neočekivan, neuobičajen, neprekidan, sa ciljem da publiku uvede u situacije iz „svakodnevnog života“.
U tim slučajevima Aurelija sakuplja predmete, koji joj ne pripadaju i stvara jedan čudesan svet u kome je sve moguće.
Aurelija Tjere kao svestrana umetnica koja potpisuje zamisao predstave sa majkom, osvaja nepoznate teritorije gde su magija, nadrealnost i humor sasvim uobičajeni, sve dok iznenada ne padne u nemilost predmeta koje pokušava da osvoji. Tada stolice i stolovi počnu da klize i da se pomeraju sami od sebe, a zidovi oživljavaju. Neke sasvim obične stvari se pretvaraju u životinje, a čitava šuma visokih čiviluka u pravog zmaja.
Sve izgleda kao dugačak san, fantazija, iluzija, čudesa, snoviđenje.
Uz Aureliju Tjere na sceni dominira i partner Džejmi Martinez, a koreografiju uz Viktoriju Tjere Čaplin potpisuje i Armando Santin.
Premijera predstave “Zvona i čini” od 70 minuta svetsku premijeru je imala na “Spoleto Festival dei 2Mondi” 2018. godine, u produkciji “Encore Un Tour” i koprodukciji “Théâtre les Célestins” iz Liona (Francuska), “Théâtre Atelier Carouge” iz Ženeve (Švajcarska) i “Change Performing Arts” u Milanu (Italija).
Svetske kritike pišu da „Zvona i čini“ nose duh nadrealnog humora i nepredvidivosti, ispunjavajući poetski nestašluk koji implicira naslov” (“The Times”), “Aurelija Tijere usavršava umetnost krađe na sceni” (“The Guardian”), ili su ocenili da je ovo “izbrušeni dragulj i najlepša predstava meseca, godine, decenije, a možda i veka” (“L’ Express”).
Autor: Ivan Makragić (Tanjug)
