Beogradska premijera predstave “Ućutkivanje Sokrata”, o poslednjim danima života antičkog filozofa, prema tekstu britanskog autora Hauarda Brentona, a u režiji Nebojše Bradića, biće premijerno izvedena 11. oktobra na sceni Bitef teatra. Svoje prvo igranje doživela je letos u Tivtu, gde je, prema rečima glumaca Bojana Dimitrijevića, koji je u glavnoj ulozi Sokrata, i Jugoslava Krajnova, koji igra Sokratovog antipoda, bila lepo prihvaćena od publike.
Hoc solum scio me nihil scire (Samo to znam da ništa ne znam) i Oida hoti meden oida (Znam da ništa ne znam) – izreka koja se pripisuje Sokratu.
Da li je uništavanjem samog sebe isprobavao državu? Ili je to bio vrhunac temeljne istrage kojom je Sokrat pokazao da duša nadživljuje smrt? – pitanja su koje postavlja reditelj Nebojša Bradić, povodom predstave “Ućutkivanje Sokrata”, za koju je izjavio da govori o hrabrosti.
Nova premijera Bitef teatra, je realizovana u koprodukciji sa Centrom za kulturu Tivat, gde je i prvi put izvedena 22. avgusta, u okviru Festivala mediteranskog teatra Purgatorije.
Da tekst “Ućutkivanje Sokrata”( u originalu “Cancelling Socrates”), o antičkom filozofu, do kojeg je došao na preporuku svojih engleskih prijatelja, govori dosta toga i o nama ovde, i o tome kako živimo, objašnjava Bradić, koji dalje kaže:
“Komad najviše govori o demokratiji. O situaciji koju imamo u celom svetu. Kada se suočavamo s pretećim talasima populizma i sa svim onim nevoljama koje to donosi u tako nešto krhko kao što je demokratija. Sokrat, kao glavna ličnost, je ovde posmatran iz jednog vremena koje nam donosi i sam Platon, dakle kroz nekolko Platonovih dijaloga.
Porota koja je brojala 501 člana bila je spremna da Sokratu skrati krila pa ga je prilikom prvog glasanja osudila tesnom većinom. Zakon je dozvoljavao Sokratu da predloži alternativnu kaznu – progonstvo ili veliku novčanu kaznu – što bi sud prihvatio. U tom slučaju Sokrat bi otišao kući.
Ali, on nije zatražio progonstvo niti kaznu u vidu novčane globe. Umesto toga je predložio da bude primljen u Pritaneum na životno izdržavanje od javnih troškova, što je bila počast namenjena nacionalnim junacima. Razbesnele sudije su ponovo glasale i potvrdile smrtnu presudu.
Zatim je, u zatvoru, Sokrat odbio da pobegne, govoreći da bi bekstvo uništilo njegovu reputaciju i da on mora da poštuje zakone demokratije, čak i kada su ih izopačili neprijatelji.”
Sokrat je antički filozof iz Atine, koji nije napisao ni jedan tekst, ali je njegova misao prisutna u izveštajima njegovih učenika Platona i Ksenofonta. Smatra se ocem etike, i filozofije uopšte. Preminuo je u 71 godini života, 399. g. p. n. e. prinudnim trovanjem. “Kriv je Sokrat što ne veruje u bogove u koje veruje država, kriv je što uvodi nova božanstva, što kvari omladinu,” navodilo se u njegovoj optužnici.
Prema rečima direktora Bitef teatra Miloša Latinovića, u pitanju je jedan poptuno drugačiji Sokrat: ”…jer živi u svom vremenu, ali priča i o prošlom i o budućem. Ovaj Brentonov tekst spada u tu neku liniju naše zainteresovanosti da pričamo priču o tome šta je problem danas, kao što je to negiranje intelektualca, negiranje bilo kakve tuđe reči, odnosno taj egocentrični odnos prema onome što nam neko drugi saopštava. Mislim da je ovo dobar način da govorimo o tome da oko nas žive i drugi ljudi, koji su jednako kvalitetni, dobri, pošteni, i vredni kao i mi, a da ih mi vrlo često zanemarujemo, ne slušamo ili čak nipodaštavamo.” Latinović je naglasio da je zadatak pozorišta da postavlja pitanja, i da pruži mogućnost publici da iz njega izađe s nekim svojim odgovorom.
Englez Hauard Brenton rođen je 1942. godine. Kao pisac i scenarista autor je brojnih tekstova, od kojih je “Ućutkivanje Sokarata” imao premijeru u Londonu 2022. godine.
“Kako tumačiti lik koji prevazilazi glumca u svakom aspektu?” – zapitao se i glumac Bojan Dimitrijević koji tumači glavnu ulogu, Sokrata.
”To s čime sam se suočio i što je trebalo da napravim je nešto što je zapravo nemoguća misija. Jedino sam uspeo da se suočim s mojim ličnim ograničenjima, jer pokušavati da u sebi da otkriješ čoveka koji je protkan kroz čitavu istoriju, a nije ostavio ni jednu zapisanu rečenicu, da bi smo mi, evo, dve hiljade i nešto godina kasnije radili i predstavu o njemu, nije nešto što je s moje pozicije bilo nimalo lako,” izjavio je Bojan.
“Komad otvara raznorazne teme, kao što su to: Šta je prvo, prodica ili država? Koje je mesto žene u društvu, u sistemu, u odnosu na muškarca, na politiku i društveni aktivizam?” rekla je glumica Sanja Ristić-Krajinov, koja tumači lik Sokratove supruge Ksantipe, istorijski predstavljene kao zla, goropadna žena.
Sanja Ristić - Krajnov i Jugoslav Krajnov zajedno glume i u filmu "Lazarev put", čija premijera je bila ovog septembra.
Sokratovu ljubavnicu igra Jelena Stupljanin, a o svom angažovanju na predstavi, kaže: “Veoma mi je važno da kažem da sam izuzetno zahvalna što igram, što sam pozvana u ovu podelu, u ovo pozorište. Mnogo mi znači da budem ovde i da u vremenu u kome živimo meni, lično, ovakvi pozivi daju snagu i samopouzdanje da kažem sama sebi da ipak jesam na nekom dobrom putu i kao osoba i kao glumica. Ova uloga, u ovom komadu, mene je do te mere nadahnula, jer je Aspazija jedna od istorisjkih ličnosti, kao i svi u ovom komadu. Međutim, ona je jedna osoba koja je bila izvan tog vremena, iako se o njoj, kao i o mnogim ženama tog vremena, veoma malo zna.”
Jelenu Stupljanin možemo da gledamo i u drugoj sezoni američke serije, "The Ark", snimljene u Srbiji, na kanalu SCI FI.
Sokratovog antipoda igra glumac Jugoslav Krajnov, a o komadu govori: “Nadam se da ćemo igranjem postati dostojni ovog komada. Taj, ako se usudim da kažem, engleski humor je mnogo zahtevan. Ono što me je iznenadilo u Tivtu, a nadam se da će tako da bude u Beogradu, i na bilo kom drugom mestu, jeste da je publika divno reagovala na predstavu. Ovo predstava je zaista o hrabrosti,” zaključio je Krajnov.
Foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography; promo
