Istaknuti direktor fotografije i reditelj Karpo Aćimović Godina dobio je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos kinematografiji, a priznanje mu je na svečanosti 6. decembra u sali „Makavejev“ uručio direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.
Program posvećen Karpu Godini, s projekcijama njegovih kratkih filmova, izložbom fotografija iz filmova i lične arhive, okruglim stolom o njegovom stvaralaštvu i razgovorima s publikom i studentima, održava se u Kinoteci od 6. do 8. decembra.
Program posvećen Karpu Godini, u organizaciji Društva Slovenaca u Beogradu „Sava“, predstavlja i svojevrsni uvod u tradicionalnu manifestaciju Dani slovenačkog filma, koja će biti održana u Jugoslovenskoj kinoteci od 8. do 11. decembra.
„Nema mnogo ličnosti ne samo u jugoslovenskom, već i u svetskom filmu, koje su ostvarile izvanredne rezultate na više polja u okviru filmske umetnosti. Karpo Godina je podjednako značajan filmski reditelj i direktor fotografije, a nije ni mali broj filmova koje potpisuje kao scenarista i montažer“, istakao je Pantelić. Kako je dodao, Godina se „od samih početaka karijere predstavlja kao reditelj intrigantnih kratkometražnih dokumentarno-eksperimentalnih filmova, snimljenih na autentičan način, kadrovima koji se nalaze negde između fotografije i filma“.
Pantelić je podsetio da se u istom periodu dešava saradnja sa Želimirom Žilnikom na jednom od najznačajnijih filmova jugoslovenskog crnog talasa „Rani radovi“, na kojem radi kao direktor fotografije, a potom i na kratkom dokumentarnom „Crnom filmu“.
Saradnja s rediteljem Batom Čengićem, u filmovima „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ i „Slike iz života udarnika“, donosi drugačiji vizuelni izraz, čime Karpo Godina „pokazuje da kao direktor fotografije može da se prilagodi raznorodnim estetikama, a da pritom zadrži svoj lični potpis, dok konceptualni filmski projekat „Nedostaje mi Sonja Heni“, čiji je bio idejni tvorac, govori o neprestanom avangardnom i inovatorskom duhu“, ocenio je Pantelić.
S Lordanom Zafranovićem snimio je „neke od vizuelno najupečatljivijih filmova jugoslovenske kinematografije.
Nakon avnagardne esetike Žilnika i Čengića, Karpo Godina u filmovima „Ujed anđela“, „Muke po Mati“, „Okupacija u 26 slika“, pokazuje sposobnost kreiranja filmske fotografije, uslovno rečeno klasičnijeg usmerenja u kojem se dobro vidi sva kompleksnost izražajnih sredstava kamere“, rekao je Pantelić.
Tokom osamdesetih godina 20. veka Karpo Godina je režirao dugometražne igrane filmove „Splav meduze“, „Crveni bugi“ i „Veštački raj“, čije je mesto u jugoslovenskom filmu, kako je ocenio Pantelić, potpuno osobeno i do sada nedovoljno istraženo.
Dodela Zlatnog pečata Karpu Godini predstavlja „ne samo potvrdu za izuzetan umetnički rad već i poziv za nova sagledavanja epohe jugoslovenskog filma koju je on svojim raznovrsnim talentom obeležio“, zaključio je Pantelić.
Primajući Zlatni pečat Karpo Godina je, pozdravljen dugim aplauzom, izjavio da je iznenađen i zahvalan.
„Još kad smo bili studenti u kinoteku u Ljubljani su stizali filmovi iz Jugoslovenske kinoteke. Za nas je to bila velika dragocenost“, rekao je Karpo Godina. Prisetio se jedne „divne stroge gospođe koja je pazila da se prema filmovima odnosimo s poštovanjem“.
„To znači da dođeš malo ranije, sedneš, oslobodiš se svega što si doneo sa sobom, zaživiš u toj polutami i kasnije se u tami predaješ filmu. Ko je zakasnio makar sekund nije mogao da uđe u salu. Trčali smo kao ludi da stignemo na vreme. Bila je to velika ljubav prema filmu, koja danas pomalo nestaje. A sada eto imam Zlatni pečat Kinoteke. Hvala“, rekao je Karpo Godina.
Zahvalio je i Lordanu Zafranoviću, koji je bio u publici i čija je retrospektiva prethodnih dana održana u Jugoslovenskoj kinoteci.
„S njim sam proživeo lep deo života i ušao u medij filma na poseban način. Lordan je, između ostalog, likovni umetnik, a i još puno toga. Za veliki trag u mom stvaralaštvu imam da zahvalim njegovoj estetici i našoj saradnji, razmeni novih filmskih iskustava i istraživanja na području filma“, izjavio je Karpo Godina.
Istakao je i značaj koji su u njegovom radu imali Beograd i Novi Sad. „Za vreme mojih najuspešnijih filmskih poduhvata tu mi je stvarno bio drugi dom. Veliki oslonac bili su mi Branko Vučićević i Želimir Žilnik, kao i snimatelj Andrej Popović“, rekao je Karpo Godina.
Publiku je pozvao da pogleda izbor iz onoga što je radio za TV Beograd i TV Novi Sad. „To su rani radovi, početkom sedamdesetih, iz kojih ćete upoznati Srbiju na malo drugačiji način. Sutra se prikazuju neki moji retko viđeni filmovi, a biće i nešto novije, iz 2012. godine, kada sam predavao u Rijeci, u školi koju su osnovali Rade Šerbedžija i Lenka Udovički. Napravio sam vežbu pred kamerom sa osam studentkinja“.
