U petak, 15. septembra otvorena je izložba “(Sa)vremenost kamena” autora dr Rajke Bošković u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Izložbu čini pedeset umetničkih dela – skulptura, video-radova i instalacija – koja obuhvataju poslednjih nekoliko decenija.
Dr Rajka Bošković, autor izložbe, povodom otvaranja je istakla: “Kamen kao materijal u svoj svojoj iskonskoj istinitosti, pruža izuzetne mogućnosti za umetničko oblikovanje. Zato je on i danas, kao i u antičko doba, podjednako zanimljiv umetnicima. Savremena umetnička scena svedoči o tome da, bez obzira na veliku količinu novih materijala, alata i načina mašinske obrade, čak i digitalne manipulacije, kamen i dalje privlači umetnike. I pored svih novina koje su nastale tokom 20. i na početku 21. veka u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, kamen ostaje i opstaje kao stalni podsticaj za umetnicki izraz.”
Rajka Bošković je istakla da izložba nudi raznovrsna ostvarenja u domenu raznih poetika i različitih generacija umetnika, kao i raznovrsnih načina izražavanja – od skupltura i reljefa, preko slikarstva, odnosno mozaika, do video radova i konceptualnih dela.
Kao poseban segment izložbe, autorka je navela predstavljanje zgrade Muzeja savremene umetnosti sa ciljem da se predoči pravi primer sintagme arhitektura kao skulptura. “Pored voluminoznosti samog oblika zgrade, kamen, odnosno beli mermer, veoma doprinosi skulpturalnosti muzeja. Da je zgrada sva u staklu, izgubila bi se takva vizuelna dejstvenost i monumentalnost. Upravo kamen daje dimenziju više. U tome se ogleda savremenost kamena u 21. veku, čak i u arhitekturi, a ne samo u skuplturi i slikarstvu”, istakla je dr Rajka Bošković.
Autorkina ideja je bila da se, u sagledavanju suštine nadahnuća umetnika da se u 21. veku bave ovim materijalom, kroz razgovor s umetnicima dođe do toga šta to privlači kamenu. “U današnje vreme, kada je prisutna “nepodnošljiva lakoća” stvaranja – jer može da se stvara vrlo lako, zanimljivo, dopadljivo, da se lako predstavi i bude brzo prihvaćeno u javnosti – neko se vraća kamenu kao vrlo teškom materijalu, i u doslovnom i u metaforickom smislu, sto trazi veliki trud i istrajnost. Zato mi je ideja bila da odabrana dela, koja su radjena ili podstaknuta kamenom, prate stavovi odnosno misli umetnika o kamenu kao nadahnucu za savremeni umetnicki izraz. Istaknute misli ovih umetnika, od one “Kamen je moj prijatelj” Borislava Njezica, do misli Dusana Petrovica da je “Delo u kamenu uhvaceni dah stvaljen u vecnost”, govori o zadivljujucoj fascinaciji kamenom cak i danas na pocetku 21. veka “ zaključuje dr Rajka Bošković.
***
Savremeno doba – doba elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine, rasparčanosti, promenljivosti… A u tom dobu, kamen – čvrst, kompaktan, postojan, miran, tih…
Kamen i savremenost. Savremenost – nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka. A kamen – svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja, pruža osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja; opominje na dimenziju večnosti…
I danas, kao i u kamenom dobu, kamen je podsticaj i nepresušno nadahnuće čoveku za oblikovanje. Savremena umetnička scena, pored svih novina u domenu vrste materijala, novih pristupa u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, svedoči o ne tako brojnoj, ali izuzetno upečatljivoj prisutnosti kamena kao materijala za umetnički izraz – kako u domenu skulpture, tako i u oblasti arhitekture, slikarstva i proširenih medija.
Umetnici… O kamenu. Od kamena. Iz kamena. U kamenu. Sa kamenom. Uz kamen. Zbog kamena… Šta se sve zbiva? Za čim se čezne? Šta se sneva? A šta oblikuje? I zašto? Umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, savremeni umetnici Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961) o tome ubedljivo svedoče.
Tokom izložbe biće organizovan naučni skup pod nazivom Savremenost kamena, na kome će učesnici, pored umetnika i istoričara i teoretičara umetnosti, biti i pejzažne arhitekte, urbanisti, konzervatori, etnolozi i geolozi. Oni će sa različitih stanovišta sagledati značaj kamena kao materijala danas u 21. stoleću.
Izložba će biti otvorena do 13. novembra 2023. godine.
