Desetine novih naslova Izdavačke kuće „Prometej” biće spremno za predstojeći jesenji sajam knjiga u Beogradu. Njima je dodat i veći broj naslova već objavljenih u ovoj godini, što ukupno čini produkciju od oko stotinu naslova između dva sajma.
Ostajemo dosledni onome čime se bavimo poslednjih godina, a to je stogodišnjica Prvog svetskog rata i Prisajedinjenja, tako da imamo sada 6. kolo edicije „Srbija 1914–1918”, u kojoj dominiraju nekolike knjige o utvrđivanju granica. Ponavljamo dva veoma značajna dela Andreja Mitrovića, jedno je Jugoslavija na konferenciji mira u Parizu, a drugo ima podnaslov ove knjige, i zove se Razgraničenje sa Mađarskom i Rumunijom.
U ovoj ediciji naći će se i veoma važna knjiga Margaret Makmilan Pariz 1919 u kojoj ova istoričarka, unuka Džordža Lojda, piše o atmosferi u Parizu i toku pregovora o stvaranju novih granica. Iako ova istoričarka nije naklonjena Srbiji i Srbima, čak ponekad i ne vlada pravim podacima kad je naša strana u pitanju, ova knjiga je prvo dragocen leksikon ličnosti i događaja, a ujedno je i markantan primer kako nas nekad oni koji pripadaju velikim imperijalnim silama vide.
Boljem razumevanju zbivanja pre jednog veka svakako će doprineti izvrsno i visoko ocenjeno dvotomno delo Vase Kazimirovića Nikola Pašić njegovo doba. Autor popularnog izdanja Crna ruka, rekao je: „Ako volim svoj narod moram da ga stavim pred ogledalo!“.
Posebno je vredno to što publikujemo Dnevnik Stanislava Krakova od 1912. do 1918, koji je bio u Biblioteci Srbije, ali nije bio obrađivan, niti je bilo saglasnosti o tome da se to uradi, a sada je Mirko Demić obradio te beleške i priredio za štampu. Po nekoj toplini, ili lepoti, izdvaja se knjiga koju je priredio Ratomir Rale Damjanović, a zove se Strankinje o srpskom vojniku i Srbiji u Velikom ratu. Poznato je da su tada na ovim prostorima boravile brojne strane lekarske misije iz inostranstva, među njima lekarke ili bolničarke i Damjanović se bavi njihovim iskazima u ovoj knjizi.
