Nekoliko saveta psihologa za ublažavanje stresa
Opustite se.
Veoma jevažno znati smanjiti tempo života. Svaka osoba ima vlastiti način opuštanja, a neke od njih uključuju duboko disanje, vežbe, meditaciju i masažnu terapiju. Ako to sebi ne možete da priuštite, odvojite nekoliko minuta da sednete, slušate opuštajuću muziku ili čitate knjigu.
Odvojite vreme za sebe.
Važno je posvetiti sebi pažnju. Bez obzira koliko ste zaposleni, možete se potruditi da svaki dan odvojite 15 minuta vremena da biste uradili nešto za sebe, poput opuštanja u kupki, šetnje ili razgovora sa prijateljicom.
Spavajte.
Spavanje je odličan način da pomognete i vašem telu i vašem umu. Stres se može pogoršati ako ne dobijate dovoljno sna, a tako se umanjuje i sposobnost vašeg tela da se bori protiv bolesti. Potrudite se da svake noći osigurate 7 do 9 sati sna.
Jedite zdravo.
Prikupite energiju unosom voća, povrća i belančevina. Jedite celovite žitarice.
Pokrenite se.
Fizička aktivnost ne samo da opušta napete mišiće, već poboljšava i raspoloženje. Vaš organizam luči hemijske supstance koje se zovu endorfini. Oni smanjuju stres i poboljšavaju raspoloženje.
Razgovarajte sa prijateljima.
Razgovarajte sa prijateljima da bi vam pomogli da prevaziđete stres. Pronalaženje nekog s kim ćete moći slobodno porazgovarati o svojim problemima i osećajima bez osuđivanja izuzetno će vam koristiti.
Zatražite pomoć stručnjaka ako vam je potrebna.
Porazgovarajte sa terapeutom/psihologom. Terapeut vam može pomoći da prevaziđete stres i da nađete bolje strategije za borbu protiv problema. Za ozbiljnija oboljenja povezana sa stresom, poput posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), terapija može biti od velike koristi. Osim toga, postoje lekovi koji mogu umanjiti simptome depresije I poboljšati san.
Budite spremni na kompromis.
Ponekad, raspravljanje nije vredno stresa koji prouzrokuje. Popustite s vremena na vreme.
Zapisujte svoje misli.
Vođenje dnevnika može biti odličan način da skinete teret sa vaših leđa i uvidite bolji način da rešite problem.
Pomozite drugima.
Pomaganje drugima može pomoći i vama samima.
Pronađite neki hobi.
Pronađite nešto u čemu uživate. Odvojite vreme da biste istražili svoje interesovanja.
Postavite granice.
Kada su u pitanju stvari poput posla i porodice, utvrdite koliko zaista možete uraditi. Dan je ograničen, stoga i vi postavite granice sebi i drugima. Nemojte se bojati reći NE kada drugi zahtevaju vaše vreme i energiju.
Isplanirajte vaše vreme.
Razmislite unapred kako ćete provesti vreme. Napravite spisak. Utvrdite šta je najvažnije da uradite.
Nemojte se nositi sa stresom na nezdrave načine.
To podrazumeva ispijanje alkoholnih pića, korišćenje droga, pušenje ili prejedanje.
Takođe, može vas zainteresovati i i moj tekst koji govori o tome koliko je stil života značajniji od genetske predispozicije za neku bolest.
Saveti psihologa Ljiljane Simonović iz knjige Zdrava i fit žena
foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography
