Četvrtak 9. jul 2020. od 20.00 do 22.00
Likovna galerija, Knez Mihailova 6
Jovanka Mladenović, STANIŠTE
slike i zidna instalacija
9 – 30.7.2020.
Beogradska umetnica Jovanka Mladenović svoje višegodišnje iskustvo sistematskog izučavanja tekovina biopolitike i ekološke kontrole na internacionalnim seminarima i eko radionicama implicirala je u svoje umetničke projekte LandEscape/ Poslednji dah (2019) i Stanište (2020) u kojima se bavi problemima erozije prirode kao staništa, uticaju klimatskih promena na krajolik, ekološkim kataklizmama i rušilačkim akcijama u prirodi.
Na aktuelnoj postavci slika, zidnih crteža i slika-instalacija, svi radovi integrisani su u ambijent koji asocira na metaforično stanje realnog pejzaža u postkapitalističkom društvu. Svi radovi su rađeni u tehnici ulja i akrilika na platnu iako je za njenu umetničku praksu karakteristično višemedijsko izražavanje i poigravanje sa digitalno-analognom formom. Procesualnost rada započinje na ekranu istraživanjem i likovno-narativnom artikulacijom distopijskih mesta u vizuri kompjuterske slike koja se, potom, u 3D projekciji transponuje u tradicionalni medij i različite forme izlaganja.
U vizuelnim prikazima “sveta u problemu” umetnica je fokusirana na evociranje varijanti ekoloških katastrofa posle kojih ostaju uništena i pusta mesta ne tako prijatna za život…
Jovanka Mladenović (Beograd, 1979) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta u Beogradu 2003, magistrirala 2010. i doktorirala 2016. Kao stipendista Francuske vlade bila je na specijalističkom studijskom boravku na Ecole Nationale des Beaux-Arts u Parizu . Radila je kao predavač i koordinator eko-umetničkih radionica na više internacionalnih seminara i umetničkih projekata, Orilak/Berlin/ Beograd od 2004. do 2010. godine kao članica organizacije EKO plan..
Više o izložbi i autoru pročitajte ovde.
Galerija Podroom, Trg republike 5/-1
Neda Kovinić, ŠTA BISTE DALI ZA POSLEDNjEG SVICA?
video-instalacija i performans
9 – 30.7.2020.
Plesni performans počinje u 20 sati ispred KCB-a u Knez Mihailovoj ulici
Video-instalacija obuhvata filmove nastale na osnovu plesnih izvođenja autorke u Beogradu, Berlinu, Malmeu, Kopenhagenu i Avinjonu koji tematizuju sopstveni proizvodni okvir – entuzijazam i participaciju – kao prevrtljive predznake našeg doba. Reč je o interpretaciji realno izvedenih performansa u kojima plesna koreografija korespondira sa strukturalističkom filmskom montažom i jezicima eksperimentalnog filma.
Naziv izložbe proizilazi iz Pazolinijevog članka Nestanak svitaca (1975) u kojem autor skreće pažnju na prirodne i društvene promene u Italiji sredinom šezdesetih godina koje obeležava potpuni nestanak svitaca usled svetlosnog i ekološkog zagađenja. Kao što Pazolini govorio o svetu posle svitaca, tako danas govorimo o svetu posle čoveka. Antropo(s)cena se klima i urušava, svetla se gase i zaoštrava se pitanje koje lebdi u vazduhu – da li će ljudski život u suštini preživeti?
Plesni performans, posebno pripreman kao deo izložbe, suočiće kako učesnike tako i publiku sa (ne)mogućnošću izvođenja i komunikacije u vremenu pandemijske kulture socijalnog distanciranja i izolacije. Kako plesati, kako praktikovati zajedničko kroz igru, kada je telesno distanciranje ultimativni performans?
Neda Kovinić je vizuelna umetnica koja se bavi ambijentalnim instalacijama, videom, crtežom i plesnim performansom. Kroz novije projekte istražuje eksperimentalni ples i mogućnost umrežavanja umetnika različitih nacionalnosti, plesnog porekla i starosne dobi, radi preispitivanja društvenih, političkih i umetničko-političkih pitanja.
Više o izložbi pročitajte ovde.
Izložba Milomira Kovačevića Dobro došli na Goli otok u Galeriji Artget iz junskog izdanja, traje do 30 jula.
Galerija Artget, Trg republike 5/I
Umetnički dirketor Galerije Artget u 2020: Aleksandar Kostić
Milomir Kovačević, DOBRO DOŠLI NA GOLI OTOK
- 6 – 30. 7. 2020.
“Fotografije Milomira Kovačevića Dobro došli na Goli otok, imaju nešto što nije ni malo ironično kao naziv ove izložbe: poziv da konačno fizički, pomoću svetlosti i senki otkrijemo nešto što je u našim glavama samo pojam o paklu. Jer, Goli otok je to – sinonim za hadske muke kojima su bili izložene hiljade stradalnika od 1948. pa do kasnih pedesetih i uvek ostao samo kao maglovita pretnja, a manje kao konkretan geografski pojam sa svojim toponimima.
I sam sam boravio na tom ukletom mestu, kao Milomir, drugim poslom od ovog umetnika, ali sada, dok posmatram njegove vizuelne impresije, pomišljam kako to mesto možda nisam video dobro. Ono je na mene delovalo kao celina, kao udarac u glavu, a fotografije Milomira Kovačevića razlažu taj skup u niz vizuelnih senzacija i izabranih prizora koje stvari osvetljavaju sasvim drugačije od onoga kako sam ih ja doživeo.”
Iz teksta Gorana Markovića.
Molimo posetioce da se pridržavaju svih aktuelnih mera zaštite u skladu sa važećim propisima za okupljanje u zatvorenim i otvorenim prostorima i da prilikom posete nose zaštitne maske.
