Nakon skoro sedam godina od zatvaranja zgrade na Ušću i zastoja u rekonstrukciji, Muzej savremene umetnosti u Beogradu organizuje izložbu na kojoj će biti predstavljena najznačajnija dela i autori jugoslovenske i srpske umetnosti od 1990. do 1945. godine iz zbirki Muzeja.
Izložba “100 DELA IZ ZBIRKI MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI. JUGOSLOVENSKA UMETNOST 1900 – 1945” svečano će biti otvorena 29. marta u 13 časova u Muzeju istorije Jugoslavije. Izložba će biti otvorena do 18. maja, svakim danom od 10 do 18 časova, osim ponedeljkom. Autor koncepcije i postavke je Dejan Sretenović, a kustos je Mišela Blanuša.
U toku trajanja izložbe biće organizovan bogat prateći program, koji obuhvata predavanja i tematska vođenja kroz izložbu kustosa Muzeja savremene umetnosti i drugih stručnjaka, kao i edukativne radionice. Cena ulaznice je 300 dinara, a prateći programi su besplatni.
Na izložbi su zastupljena dela Đorđa Andrejevića-Kuna, Antuna Augustinčića, Jovana Bijelića, Marka Čelebonovića, Avgusta Černigoja, Marijana Detonija, Petra Dobrovića, Lojze Dolinara, Vilka Gecana, Krste Hegedušića, Riharda Jakopiča, Ignjata Joba, Milana Konjovića, France i Tone Kralja, Frana Kršinića, Mirka Kujačića, Mila Milunovića, Petra Palavičinija, Milene Pavlović Barili, Mihaila Petrova, Nadežde Petrović, Zore Petrović, Vase Pomorišca, Ivana Radovića, Marka Ristića, Tome Rosandića, Veljka Stanojevića, Eduarda Stepančiča, Sretena Stojanovića, Zlatka Šulentića, Save Šumanovića, Ivana Tabakovića, Vana Živadinovića Bora i dr.
“Ideja o organizovanju izložbe podstaknuta je činjenicom da, ne računajući povremene studijske i monografske izložbe, Muzej u ovom periodu nije bio u mogućnosti da celovitije predstavi zbirke kroz stalnu postavku i da je samim tim njegova funkcija izlaganja umetnosti 20. veka suspendovana. Kolekcija je bazična identitetska karta svake muzejske ustanove i njena primarna briga, a stalna postavka uvek raspoloživi resurs produkcije i diseminacije znanja o umetnosti, što znači da je neshvatljivi nemar države za sudbinu Muzeja savremene umetnosti ostavio duboke posledice kako po funkcionisanje i razvojnu politiku kuće, tako i po njenu društvenu, kulturnu i obrazovnu funkciju. Zato predstavljanje izbora iz fundusa treba da unekoliko premosti ovu nemoguću situaciju koja je rezultirala višegodišnjim odsustvom reprezentativne postavke moderne i savremene umetnosti u glavnom gradu Srbije, osipanjem muzejske publike i lišavanjem stručne javnosti, ljubitelja umetnosti i mladih generacija neposrednog uvida u ovu značajnu umetničku baštinu naše zemlje.”
