Kako je poznata beogradska bubnjarka Milica Georgijević premostila prinudnu pauzu u nastupima, kao i kako aktuelna COVID 19 situacija i dalje utiče na njeno stvaralaštvo, pogotovu imajući u vidu to da ona na svojim bubnjevima vredno svira, i da je po običaju svog posla, do nedavno, putovala i nastupala širom sveta.
Milica je pojavom i talentom poput zvezde svetskog ranga. Do sada je sarađivala sa bendovima, u nekim od njih još uvek svira, kao što su to: Zana, Beyonce tribute band, Ničim izazvan, Svi na pod, Ministarke, i sa muzičarima Bojanom Marovićem, Dušanom Svilarom, Sashkom Janx, kao i sa duom Terzze i kvartetom Playade.
Nastupala je i na brodu, da bi u mirnu luku uplovila sa svojim kolegom, novosadskim gitaristom Pavlom – poznatog i među fanovima bendovima Muve, Libertango, Blow, Love Hunters… Njih dvoje su, kao supružnici, osnovali duo jednostavnog naziva “Georg”, čiji eponim je njihovo zajedničko prezime Georgijević.
Milica, takođe, i peva.
foto: Dragan Radović – Studio F2
LW: Muzika, nastupi, putovanja… sve to čini tvoj profesionalni život. Kako se ti i tvoje kolege muzičari nosite s trenutnom situacijom? Da li su nastupi polako počeli? Koja su dešavanja?
Milica: Upravo tako, s obzirom na to da naš posao mahom iziskuje putovanja, muzičari su svakako izuzetno pogođeni situacijom. Stvari se srećom lagano pokreću, ljudima se vraća elan, energija i inspiracija nakon duge mentalno-umetničke apstinencije kod većine kolega, koliko sam mogla da primetim.
Naravno, ima i onih koji su vredno radili na svojim nedovršenim muzičkim projektima i strpljivo dočekali trenutak kada će taj rad biti završen i objavljen.
Što se dešavanja tiče, nadamo se naravno najboljem – radom klubova, festivala i otvaranja granica zbog potencijalnih poslova u inostranstvu koji su bili neizvodljivi zbog korona situacije.
LW: Da li ti prija, i da li ti je prijao mirniji tempo života, kada mislimo na stvaralaštvo?
Milica: Dobro pitanje, i moram da priznam da jeste donekle. Čovek nekako postane introspektivan i spozna određene stvari o sebi. Konkretno u mom slučaju, mislim da sam maksimalno iskoristila taj period za rad na novim autorskim pesmama, a ujedno i eksperimentisala sa elektronskim instrumentima za koje ranije nisam imala toliko vremena, i na taj način više unapredila sebe.
LW: Da li si i ti snimala u karantinu? Da li si uspevala da održavaš ritam, s obzirom na to da sviraš bubnjeve? Kakav je bio tvoj doživljaj ove globalne pauze?
Milica: Najviše sam beležila neke svoje ideje koje sada polao konkretizujem. Što se bubnjeva tiče, osim dva seta akustičnih bubnjeva, srećom imam i elektronski koji mi savršeno odgovara za vežbu kod kuće, a pritom je i meni i komšijama lepo. (smeh) Ako govorimo o doživljaju, ja sam osoba sa „vojničkim” mentalnim sklopom tako da šta se mora – mora se. Čovek prosto treba da nađe neku snagu u sebi, da se prilagodi situaciji da ne bi otežavao i sebi i drugima.
LW: Ti si po profesiji lingvista, a tekst je verni pratilac muzike. Pisala si tekst na francuskom za pesmu koju izvodiš sa svojim suprugom. O čemu u njoj pevaš?
Milica: Moj suprug i ja smo se upoznali preko brodskih poslova, jer smo oboje muzičari. Imali smo priliku da odemo zajedno na jedan ugovor na Karibe, što nam je oboma bio drugi odlazak na isto podneblje. Kako je sve bilo idilično, od samog našeg odnosa pa do poslovne saradnje, tamo smo se verili, a ubrzo i venčali po povratku u Srbiju. Mi kao duo smo se nazvali „Georg”, a pesma se zove „Jamais sans toi”, što znači – „Bez tebe nikada”. Želela sam da tekst bude nežan i romantičan, te u njemu govorim upravo o tome, kako smo ne tako davno bili na drugom kraju sveta i ušli zajedno u drugu dimenziju života. Dobili smo izuzetno pozitivne komentare, srećni smo i da je pesma emitovana na radio stanicama, a čini mi se da je pesmi upravo tekst na francuskom dao određenu zvučnu sofisticiranost i prijatnost tokom slušanja.
LW: Koliko je važno da žena ima podršku u svojoj karijeri, i kako ti vidiš taj neophodni balans, u slučaju kada su oba partnera muzičari?
Milica: Smatram da od vitalnog značaja jeste obostrano podržavanje partnera u kojem god da su poslu, a pun je pogodak ako zajedno i složno rade isti posao. Čak iako partneri nemaju baš usko povezane poslove, a iz iste su branše, fenomenalan je osećaj kad postoji iskreno razumevanje i podrška.
LW: Osim uzbudljive muzičke karijere na kopnu, ti si iskusila, kao što već znamo, i rad muzičara na brodu. Koliko su putovanja važna za nas, pojedince i kreativce?
Milica: Brod mi je doneo mnogo toga dobrog i uzbudljivog, i to me je rapidno oplemenilo na neki potpuno drugačiji način. Naravno, imala sam i sa drugim kopnenim bendovima ozbiljne evropske turneje i saradnje sa mnogim stranim muzičarima, producentima i umetnicima generalno, iz raznih krajeva sveta. Divna je stvar kada mesecima putujete, obilazite neka impozanta mesta koja inače ne znate kad biste posetili, pritom radite posao koji volite. Vi živite, radite i družite se sa ljudima iz drugih kultura koje su intrigantno drugačije od vaše, a „pozitivna posledica” jeste menjanje percepcije o svetu, muzici, i najviše o vama samima. Tako da, takav jedan senzacionalan fizičko-emotivan doživljaj ostaje trajan. Što je po meni svakako sjajna stvar. (osmeh)
LW: Koliko je izgled bitan u šou biznisu, i da li on ženi može da pomogne ili odmogne? Na koji način?
Milica: Jeste izuzetno važan. Na bini je poželjno da plenite ne samo vizuelnom pojavom nego i energijom koja je krucijalna za ovaj posao. Naravno, susretala sam se sa mnogim menadžerima i organizatorima na audicijama koji su prvenstveno komentarisali pojedinačni izgled svakog člana iz grupe i pravili selekciju, pa tek onda obraćali pažnju na kvalitet muzičkog izvođenja, ali sve je to šou biznis. Meni lično je najrelevantnije da su članovi benda pre svega dobri ljudi i da je iskrena enegija među nama kolegama, kakav god da je sastav u pitanju. U većini slučajeva sam bendove u kojima sam svirala doživljavala kao porodicu. Kolegijalan, profesionalan, i ukoliko je moguć prijateljski odnos je između ostalog temelj svakog posla, a kad je muzika u pitanju uz to ide kako vladanje svojim instrumentom tako i vizuelni momenat.
LW: Kao lingvista, ali i kao muzičar, koji roman bi mogla da nam preporučiš a da je u njemu utkana muzika?
Milica: Mogu da kažem da izuzetno volim da čitam biografije i autobiografije muzičara jer u takvim delima biva utkano i mnogo drugih, lepih detalja pored same muzike. Nešto od poslednjeg pročitanog jesu autobiografija Erik Kleptona i biografija Dejvid Bouvija koje su impresivno napisane, i koje na slikovit način opisuju muziku, stvaranje i život umetnika.
LW: Da li su ženski sastavi aranžman u kome sebe vidiš i u budućnosti?
Milica: U ovom trenutku sarađujem i sa ženskim i muškim sastavima. E sad, šta ću raditi kasnije, sigurno nije vezano za pol muzičara nego prvenstveno za ideju koja se meni dopada ili ne.
Foto: Miss Stills Photography, Dragan Radović (Studio F2)
