SLobodna zona: Oči u oči sa istorijom i komšilukom
Takmičarski program 18. Filmskog festivala Slobodna zona, koji će biti održan od 3. do 8. novembra u bioskopima Beograda, Novog Sada i Niša, predstaviće 13 ostvarenja: šest u međunarodnoj i sedam u regionalnoj selekciji.
Slobodna zona 18. rođendan slavi u drastičnim društvenim okolnostima – čini se da je istorija aktuelnija nego ikada. Jesmo li naučili bar nešto ili ćemo iznova ponavljati lekcije, pitanja su koja nameće mnoštvo filmova iz ovogodišnje takmičarske selekcije. Među njima su i ostvarenja iz „komšiluka” koja pozivaju na solidarnost i razumevanje, lično preispitivanje i sagledavanje problema iz nešto drugačijeg ugla, ne samo onog koji smo nasledili ili nam je nametnut.
„Toliko smo se trudili da zaboravimo, a ti sad sve to oživljavaš“, kaže prekorno majka autorki filma Pomračenje Nataši Urban na pitanje čega se seća iz „naše ratne prošlosti devedesetih“.
Rediteljka se vraća pomračenju kao motivu i metafori u ovom izuzetnom filmu o sopstvenom odrastanju tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Uz pomoć najbližih članova porodice i prijatelja, autorka skuplja fragmente sećanja i pokušava da pronađe odgovor na pitanja šta činiti i na šta se osloniti kad se jedan svet sruši.
U potresnom ostvarenju Okreni se ka suncu rediteljka Aliona van der Horst progovara o smrti miliona sovjetskih ratnih zarobljenika koji su izostavljeni iz narativa o Drugom svetskom ratu, za koje niko ne zna i o čemu niko nije govorio, čak ni preživeli.
Utama stiže pred domaću publiku sa svetskih festivala na kojima je već ovenčan sa 22 priznanja, a među kojima je i Velika nagrada žirija Sandensa. U debitantskom filmu bolivijskog pisca i reditelja Alehandra Loajse Grisija, pratimo stariji kečuanski par supružnika koji je godinama živeo mirnim životom u bolivijskom delu andske visoravni, a onda se suočio sa nemogućom dilemom tokom neuobičajeno duge suše.
Selektorka Branka Pavlović odabrala je za Međunarodnu selekciju i naslove sa neodoljivim i neustrašivim junakinjama: Srećno, Leo Grande Sofi Hajnd sa Emom Tompson u ulozi penzionisane učiteljice i udovice u potrazi za orgazmom i Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša Andreasa Drezena, sa nagrađivanom Meltem Kaptan u ulozi domaćice iz Bremena koja, boreći se da oslobodi sina iz Gvantanama, stiže do Vrhovnog suda Amerike.
Međunarodni takmičarski program zaokružuje 1341 slika o ljubavi i ratu, dokumentarac Rana Tala o bogatom fotografskom opusu uglednog izraelskog foto-žurnaliste Mihe Bar-Ema.
Posle projekcija filmova Pomračenje i Okreni se ka suncu biće organizovani razgovori sa autorkama.
Ovogodišnji žiri Međunarodne selekcije činiće: Aleksandra Odić, rediteljka, Boško Prostran, deo umetničkog dua Doplgenger i Nezaket Ekiči, umetnica performansa.
Regionalna takmičarska selekcija Horizonti Balkana selektora Ivana Bakrača pokazuje raznolikost na temu mentaliteta Balkanaca, iako pokriva različite države, istorijske epohe i generacije.
„Komšije su uvek tu, zaviruju u naše živote, ali i mi ponekad bivamo uvučeni u njihove, hteli to ili ne“, navodi Bakrač i ističe da je balkanska filmska scena trenutno dosta stilski raznolika i da se autori ne plaše da eksperimentišu sa različitim žanrovima.
Jedino ostvarenje srpske koprodukcije u ovoj selekciji je Garbura, debitantski dugometražni igrani film scenariste i reditelja Josipa Žuvana koji će na Slobodnoj zoni imati regionalnu premijeru, nakon svetske održane na prestižnom festivalu u San Sebastijanu.
Glavnim junacima, najboljim drugarima Nikoli i Antoniju, nije baš sasvim jasno zašto njihove porodice, koje su prve komšije, nemaju dobre odnose već godinama. Njihovom prijateljstvu ništa ne može stati na put, sve dok neko ne postavi pitanje svih pitanja: ko je prvi počeo? U glavnim ulogama su Franko Floigl, Mauro Ercegović Gracin i Ljubomir Bandović.
O patrijarhalnom mentalitetu na ovim prostorima govori i film Vera sanja more Kaltrine Krasnići, autorke sa Kosova. Ona je snimila film o ženi čiji će spokojni život, nakon samoubistva supruga, narušiti nametljivi rođaci koji tvrde da im pripada Verina porodična kuća. U ovom ostvarenju videćemo kako balkanske žene mogu mnogo više od onoga što od njih društvo očekuje.
Još jedna ženska sudbina tema je dugoočekivanog debitantskog filma Brodvej grčkog reditelja Hristosa Masalasa. Neli, koja je pobegla iz svoje bogate i zahtevne porodice, upoznaje u striptiz klubu Markosa, malog ali harizmatičnog gangstera, koji joj pomaže da pobegne od očuhovih poslušnika i odvodi je u Brodvej, napušteni zabavni park u kome živi mala zajednica plesača, skitnica, lopova i jedan majmun. Brodvej je mešavina melodrame, film noara i mjuzikla, smešten u svet odmetnika i lopova moderne Atine.
Metronom Aleksandrua Belka odvodi nas u Bukurešt i priča priču koja je mnogo više od rumunske verzije Romea i Julije. Godina je 1972, Čaušesku je na vlasti već sedam godina i taj diktatorski režim osudiće na propast ljubav dvoje srednjoškolaca.
Horizonti Balkana predstaviće i filmove: Gorući dani domaćoj publici dobro poznatog turskog autora Emina Alpera, Veće od traume Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski o ženama koje su preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih u ratovima devedesetih, i priču o jednoj nedelji u zgradi u Hrvatskog narodnog preporoda reditelja Gorana Devića.
Posle projekcija filmova Garbura, Vera sanja more, Veće od traume i Hrvatskog narodnog preporoda, biće organizovani razgovori sa autorima.
O najboljem filmu u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana odlučivaće: rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skrozza i Jelena Mišeljić, producentkinja i programska direktorka Filmskog festivala u Herceg Novom.
Svečanom dodelom nagrada i projekcijom finskog dokumentarnog filma Raj za karaoke Einarija Pakanena, 18. Slobodna zona biće zatvorena 8. novembra u 18.30 u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
Nakon projekcije filma biće organizovan razgovor sa autorom.
Festival će 3. novembra svečano otvoriti dobitnik Zlatne palme, kapitalistička satira Trougao tuge Rubena Estlunda, u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Nišu (Sinepleks, 19) i Novom Sadu (Arena Sinepleks, 19.30).
Ulaznice za svečano otvaranje u Beogradu su u prodaji na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara.
Osim bogatog filmskog programa – više od 60 dokumentarnih i igranih filmova u 14 programskih celina – publiku Slobodne zone očekuju i brojna prateća dešavanja u vidu debatnog programa, radionica, izložbi, promocija knjiga, razgovora sa autorima…
I ove godine, deo filmskog programa biće dostupan publici u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Vidimo se u Slobodnoj zoni!
