Konačno je Srbija dočekala da nam prvi put, i to na samom zalasku karijere, dođe u posetu velika muzička zvezda Rod Stjuart i priredi jedan pravi muzičko scenski spektakl sinoć (17.05.) u Beogradskoj Areni.
Ime Štark Arena izgleda odlazi u prošlost, i vraća se ovo prethodno ime, tako da smo svi time zadovoljni.
Istina, čudno je u vezi ser Roderika Dejvida Stjuarta, kako mu glasi pravo ime, što nam dolazi u 79. godini prvi put, a mnoge svetske veličine kao njegove kolege u hit pesmi “All For Love” – Sting i Brajan Adams su bili u našoj zemlji po pet, odnosno tri puta.
No dobro, nikad nije kasno, verovatno.
Koncertna agencija “Star Produkcija Serbia”, iz Hrvatske, koja nam dovodi holandskog violinistu Andrea Riju po treći put 14.11. u Arenu, potpisuje organizaciju i Roda Stjuarta prvi put u bivšu Jugoslaviju.
Već sutra, 19. maja, Stjuart će zapevati u Ljubljani, na sceni Arene Stožice.
Turneja mu se zove “One Last Time”, jer je u pitanju oproštajna turneja, kako je napunio 79 godina, zaista treba znati kada stati.
Koncert juče je započet sa pesmom putem razglasa, hit grupe “Depeche Mode” naziva “Just Can’t Get Enough”, i zvuci gajda, bili su tek suptilno zagrevanje.
Na sceni je bila jedna uvijena zastava ili gigantska zavesa, koja je ušuškala binu i kao paket je spakovala.
Prema scenariju, zavesa sa likom Stjuarta se podigla, i pevač se pojavio na pozornici zajedno sa plesačicama i bendom.
Sa pesmama “You Wear It Well”, “Infatuation”, britanski umetnik sa više od 200 miliona prodatih albuma širom sveta, se prepustio masi fanova, i onda izveo je hit disko grupe “Bonnie Tyler” – “It’s A Heartache”, kao i kompoziciju “Having A Party”.
Neočekivano, Rod se veoma malo obraćao publici, odnosno kao da je želeo da pesme i nastup govore same za sebe bez mnogo priče ili komunikacije. Mada ipak, kako dolazi prvi put u Srbiju, očekivalo se više animacije publike ili pripovedanja, kako neke njegove svetske kolege vole.
“Dobro veče, Beograde. Dobro veče svima. Ovde Rod Stjuart”, obratio se muzičar punoj Areni, te najavio da će sam koncert trajati dva sata, što je po njemu sasvim adekvatno za petak veče.
Nizao je pop rok autor razne numere, kao “Tonight I’m Yours (Don’t Hurt Me)”, ali veliku euforiju je napravio sa hitom “Forever Young”.
Ta pesma je bila podeljena iz dva segmenta, zanimljivo osmišljena.
Naučio je Stjuart i neku reč na srpskom jeziku kao “Fantastično”, da pohvali oduševljenje svih nas u hali.
Hit pesmu “Forever Young” je u scenskom oživljavanju obogatio video bim gde su prikazani gajdaši.
Nakon dve trećine otpevane pesme, scenu su preuzele dame iz ansambla velikog autora, koje su na bini zasvirale violine upravo u ritmu muzike irskog i škotskog miljea, što je bilo atraktivno.
Kao i naš Aca Seltik, iz benda “Orthodox Celts”, i Rod Stjuart je navijač fudbalskog kluba “Seltik”, tako da je ova sportska pasija bila obeležena u vidu dame iz tima koja je udarala u bubanj, ukrašen grbom tog zeleno-belog kluba iz Glazgova (Škotska).
Stjuart se vratio na scenu, a razlog odsustva je bio možda i kratak predah, ipak čovek naredne 2025. puni okruglih 80 godina, ali uz to se presvukao, i sada se predstavio u leopard košulji. Tako da je završio pesmu “Forever Young”.
U tom intermecu, odsvirana je i melodija pesme “Toss the Feathers” od strane njegovog benda (bubnjar, bas gitarista).
Čuvena pesma “The First Cut Is the Deepest” je usledila na ovoj neobičnoj set listi, zapravo obrada numere (Cat Stevens), mada znamo i kasniju verziju muzičarke Sheryl Crow (2003).
Umeo je razigrani Rod da poruči “I Don’t Won’t Talk About It” (rimejk numere benda “Crazy Horse”), ili “I’d Rather Go Blind” (Etta James cover), kao i novo ruho lucidnog vizionara Toma Vejtsa – “Downtown Train”.
Stjuart je tako na repertoaru kombinovao svoje pesme i obrade koje su postale popularnije u njegovoj verziji.
Sasvim prirodno i očekivano su odjeknule ovacije kada je ser Roderik izveo svoj veliki hit “Maggie May”.
“Hvala vam što se došli”, rekao je Rod Stjuart fanovima i odao poštu, in memoriam – Kristin MekFi, članici kantri rok benda “Fleetwood Mac”, koja je nažalost preminula.
Ume Stjuart i u tim godinama da pravi vešt mizanscen na pozornici, što je učinio sa numerom”Young Turks”.
Ceo koncert je bio više od toga: mešavina varijetea, vodvilja, mjuzikla, kabare šou, kao da smo uleteli u neki vremeplov i detinjstvo kada smo stvarno uživali u MTV hitovima iz vremena bivše Jugoslavije.
Tako je nastala euforija sa ogromnim hitom “Baby Jane”, i njegov i dalje baršunasti, divno hrapavi, “napukli” ili promukli glas je odjekivao Arenom uz pomoć ženskih pratećih vokala.
Kada shvati da se ne obraća auditorijumu dovoljno, Stjuart se seti da je on ipak i šoumen, te je kratko pitao – “Da li uživate u šouu”?”, publika je, naravno, rekla “da”, ali on nije bio zadovoljan njihovom frekvencijom, te se vratio u komunikaciju.
“Jeste li vi tamo? Tu ste?”, i publika je shvatila da mora mnogo glasno da vikne “Daaaaa!”.
Da podsetimo, ili za one koji ne znaju, Rod Stjuart je započeo karijeru još davne 1960. godine. Tokom prvih šest godina promenio je čak šest grupa, dakle po godinu dana u jednom bendu. Najviše je bio slavan po glam rok sastavu “Faces”, kome se vraća decenijama, pa i od 2021. godine ponovo.
Jedan od sastava bio je “Jeff Back Group” i upravo tom moćnom gitaristi je posvetio deo večeri, jer nas je umetnik iznenada zauvek napustio 2023. godine.
“Tonight’s the Night (Gonna Be Alright)” i “You’re in My Heart (The Final Acclaim)” su dalje digli Arenu na noge, da bi se Stuart malo odmorio i spremao za novu garderobu.
Tada su tri dame preuzele scenu i izvele hit “I’m Every Woman”, u originalu peva Chaka Khan, ali mi znamo i verziju nažalost pokojne pop soul dive Vitni Hjuston (nije nikada gostovala kod nas, ogromna šteta i propust).
Kroz pesmu “People Get Ready” (“The Impressions” cover), britanski umetnik koji u bogatoj diskografiji ima 33 studijska albuma, podsetio je na borce za ljudska prava, Martina Lutera Kinga, Roze Parks.
Produkcija je bila na vrhuncu: video bimovi su se smenjivali u seriji kolopleta ekrana na bini gore, kao da gledamo više muzičkih spotova koji se u tom trenutku montiraju i istovremeno emituju, izuzetno vizuelno atraktivno putovanje za oči i dušu.
Sigurno jedan od vrhunaca večeri je bilo izvođenje pop rok balade “Have I Told You Lately”, ljubavnog pisma za sve generacije, zapravo kaver Vana Morisona.
“Da li sam ti u poslednje vreme rekao da te volim”, peva romantični Rod u tom hitu i odvodi nas u neka davna, prohujala, a sigurno lepša vremena.
Opet dame na sceni, njih tri skaču i plešu na pop dens disko hitu “Lady Marmelade” original benda “The Eleventh Hour”, poznata nam je i poslednja verzija iz filma “Mulen Ruž” (2000) – Pink, Kristina Agilera.
Vratio se Stjuart na scenu, novi ulaz i novo odelo, te je sa mladim koleginicama zapevao pesmu koju je posvetio Tini Tarner – “It Takes Two”. Sa legendom rokenrola Tinom je originalno i snimio ovaj hit duet, takodje rimejk (Kim Veston), i puna Arena je bila oduševljena.
Ni Tina Tarner nije nam bila u vremenu koje mi mlađi pamtimo.
Posle toga je pesma “Some Guys Have All The Luck” (“The Persuaders”, cover), te je onda usledilo spuštanje zavese na bini.
Publika je željno iščekivala nastavak, i naravno jasno je da to nije definitivni kraj koncert spektakla.
Nismo dugo čekali za produžetke, i Rod Stjuart je odjednom izašao, te bacao sa devojkama fudbalske lopte u pravcu obožavatelja.
Tako su lopte samo letele i ljubitelji su uzimali za uspomenu sa ovog koncerta.
Veliki hit “Da Ya Think I’m Sexy?” razigrao je izmedju 10 000 i 12 000 ljudi u Areni.
Tokom izvođenja ove pesme, neko iz publike je bacio šal voljenog “Seltika” na binu, i jedna od devojaka je Rodu stavila oko vrata, što mu je sve bilo neočekivano i vrlo simpatično.
Stjuart je na glavu stavio kapetansku kapu, odmah postao pomorac i bilo je jasno da sledi besmrtna balada “Sailing”.
Stjuart je sa svojim damama koje nose kapetanske kape, i sa omađijanom publikom, uživao da izvodi “Sailing” (“The Sutherland Brothers Band” cover) i pruži tu završnicu koncerta.
Publika je gledala na sat, očekivala je još, jer nije prošlo dva sata, već 110 minuta, dakle nedostajalo je još tih željenih barem 10 minuta.
Istina, puštena je Stjuartovs pesma “One More Time” da odjekuje sa trake, ne uživo.
Bolje bi bilo da je izveo tu baladu live, da se tako oprosti sa publikom, ovako je otišao bez zvaničnog pozdrava, samo je emitovana pesma bez njegovih završnih reči.
Bar je dobro osmislio da pesma “One More Time” bude igra reči i adaptacija naziva njegove turneje “One Last Time”.
Žanrovski je vremešni Rod Stjuart uvek bio jako zanimljiv i višeslojan: tu možete naći rok, pop, dens, disko, fanki, pop rok, bluz, moderni džez, folk ili kantri, i sve mu leži, sve mu tako pristaje.
Nedostajale su razne pesme koje peva na turneji, od Japana, Singapura, preko čitave Evrope, Velike Britanije do SAD, kao “Addicted to Love”(Robert Palmer cover), izuzetan hit “Have You Ever Seen the Rain?_(“Creedence Clearwater Revival” cover), ili “I’m So Excited” (“The Pointer Sisters” cover), kao i spomenuti trio “All For Love”, sa Stingom i Brajanom Adamsom, za film “Tri musketara” (1993), jedan blistavi primer kako može jedna pesma da zaseni i istisne jedan (sasvim bled) film bez većeg uspeha.
Barem nam je Brajan Adams ovu pesmu pevao sva tri puta kada nam je gostovao u Beogradu (Hala sportova 2006, Beogradska Arena 2019, 2023).
Srećan put, dragi Rod Stjuarte.
Šteta je da se nismo više videli na tvojim koncertima u Srbiji, već tek sada kada si na kraju karijere, ali dobro, srećni smo što je i ovo veče bilo jedinstveno i magično.
Sa osam decenija da umetnik i dalje izgleda kao večiti mladić, skače po bini, pleše, uživa kao na početku karijere, ipak je nešto neponovljivo i za Ginisovu knjigu rekorda.
