Roman Vrteške. Mala argentinska priča , francuske književnice Laure Alkoba, predstavljen je juče, 19. septembra u prostorijama Izdavačke kuće Arhipelag. O knjizi su govorili prevodilac ovog dela Mirjana Uaknin i urednik Gojko Božović.
Ovo je prvi roman autorke Laure Alkoba koji je preveden i adaptiran na srpski jezik. Do sada je izašao na engleskom, španskom, nemačkom i italijanskom jeziku. Mala argentinska priča je doživela i svoju adaptaciju kao radio drama u produkciji Bi-Bi-Sija.
Reč je o toploj i vrlo potresnoj ličnoj ispovesti. Autobiografski roman nosi ime „Mala argentinska priča“, jer je priča ispričana dečjim jezikom, onako kako ju je doživeo mali čovek, odnosno sedmogodišnja devojčica.
Knjiga je mala i po obimu i po izrazu, jer je dete-pripovedač, samo po sebi ograničenog rečnika. Prevodilac romana Mirjana Uaknin kaže: „Alkoba ne traži da imitira jezik deteta, njen dečji glas izbija prirodno iz ove jezičke štedljive proze, iz suptilne mešavine zbivanja i opisivanja gde se u srži pripovedanja nalazi naivno nerazumevanje sveta od strane deteta koje samo što se nije ugušilo pod teretom tajni položenih mu u dušu.“
Nastala je kao potreba Laure Alkobe da ispriča dirljivu priču svog detinjstva. Da se oprosti od nekih davnih strahova i ljudi koji su nestali iz njenog života i da im na taj način oda priznanje.
Radnja romana smeštena je u Argentini, sedamdesetih godina prošlog veka i prati Laurino odrastanje za vreme vojne hunte.
Junakinja romana ima sedam godina i rođena je u porodici revolucionara koji se bore protiv vojne diktature u Argentini. Njen otac je ubrzo uhapšen i zatvoren, a ona sa majkom beži iz rodnog Buenos Ajresa. Skrovište su pronašle u ilegalnoj štampariji u kojoj su se štampale zabranjivane novine i koja je bila centrala otpora diktatorskom režimu. Oko štamparije nalazili su se kavezi sa zečevima, takozvana farma, kako bi se prikrila stvarna namena ovog imanja. Tako je junakinja prozvala svoj nužni dom „kućica za zečeve“.
Bez vršnjaka, škole, bezbrižnog detinjstva, ona živi u večitom strahu od smrti za sebe i svoje bližnje. Kako prevodilac ovog romana Mirjana Uaknin kaže: „Ona nastoji da preživi prljavi rat kao da on nije ništa.“ Dane detinjstva provodi zatočena u četiri zida sa odraslima koji su preokupirani revolucijom i političkim akcijama. „Imala sam samo sedam godina, ali sam dobro razumela koliko je važno da naučim da ćutim.“
Laura i njena majka uspele su da 1979. godine emigriraju u Francusku, nešto ranije nego što je vojska upala u „kućicu za zečeve“ i poubijala sve njene stanovnike. Tako je stradala i Dijana, jedna od mladih revolucionarki koja je delila skrovište sa Laurom i njenom majkom. Jedino je Dijanina tek rođena ćerka uspela da preživi, ali joj se gubi svaki trag. Smatra se da je beba data na usvajanje ljudima bliskim tadašnjem režimu, poput velikog broja druge dece.
O piscu:
Laura Alkoba (1968), francuska književnica i profesor španske književnosti na Univerzitetu Pariz X-Nanter. Dobitnica je Nagrade Fondacije „Del Duka“ 2013. godine.
Objavila je romane Vrteške. Mala argentinska priča (2007), Beli vrt (2009), Putnici Ane C. (2012) i Plava pčela (2013).
