Postmodernistički roman „T“, savremenog ruskog pisca Viktora Peljevina, lepo je prihvaćen među modernom čitalačkom publikom, kako u svetu tako i kod nas. Za uspeh njegovih romana odgovoran je čudan marketing- „reklama bez reklame“ i naravno, jedinstven književni stil.
Svakog oktobra, već par godina unazad, Peljevin objavi po jedan roman, koji se neverovatnom brzinom rasproda u čitavoj Rusiji. On ne nagoveštava kada će knjiga izaći, ne daje intervjue i ne pojavljuje se u medijima. Sve u vezi autora obavijeno je velom mistike, koju on ponosno gaji i koja daje draž njegovoj jedinstvenoj pojavi u svetskoj književnosti. Niko ne zna gde pisac tačno živi. Nagađaju da se odselio u Aziju. On se ponekad pojavi na nekoj od „slučajnih“ fotografija, zamaskiran tamnim naočarima. Sa izdavačima komunicira isključivo putem Interneta. Mnogi naivno pretpostavljaju da će nakon čitanja romana „T“ misterije u vezi autora biti rešene.
Viktor Peljevin rođen je 1962. godine u Moskvi. Po struci je inženjer elektromehanike. Završio je i studije kreativnog pisanja, a uređivao je dugo časopis Nauka i religija u kojem je i sam pisao tekstove o istočnjačkom misticizmu, što će se prepoznati i u njegovim potonjim delima. Književnošću je počeo da se bavi krajem osamdesetih, a 1994. godine dobio je Malog Bukera za roman Život insekata. Svi njegovi romani dostigli su uspeh i u Rusiji i na Zapadu jer on bez ustručavanja, duhovito, a vrlo kritično oslikava apsurdnost savremenog sveta. U njima ima elemenata naučne fantastike, ali to je sve u službi postizanja slojevitog postmodernističkog teksta koji se okreće pop kulturi i ezoteričnoj filozofiji.
Pod pretpostavkom da je svaki pisac grešno biće koji svojim delovanjem stvara sopstveni svet u ličnoj „božijoj bašti“, čeka ga strašna kazna, gora od samog pakla. Pisac karmički, u nekim narednim životima postaje književni lik, koji proživljava život koji mu je njegov tvorac-pisac predodredio.
Glavni junak romana „T“ stvaran je po ruskom piscu Lavu Nikolajeviču Tolstoju, koji zapravo nije ni on, već slika ili književni lik unutar lika, koji i nema mnogo zajedničkih osobina sa slavnim piscem. On je čudak, vegeterijanac, majstor borilačkih veština (zakleti protivnik nasilja), koji putuje, traži Optinu Pustinju- mistično mesto koje mu sudbinski određuje susrete sa čudesnim ljudima…
U ovom romanu mesto i vreme nemaju nikakvu funkciju. U tom apstraktnom prostoru prepoznaju se obrisi prošlosti, antike, virtuelnog sveta, biblijski i istočnjački motivi i svi se oni spajaju u jednu sliku-jasnu kritiku današnjice. U romanu se pojavljuje i Dostojevski koji krade i isisava duše, pravi Tolstoj, Konfučije, Berezovski, Gorki…
Peljevin je svojim britkim, duhovitim jezikom opisao ne samo današnju Rusiju nego i globalno društvo. Spojio je tekovine svoje socijalističke i tradicionalne kultura sa savremenim zapadnjačkim trendovima i napisao roman koji lako komunicira sa mladim čitaocima. Više nego u drugim romanima, Peljevin koristi filozofske teme, rasplinjava ih i igra se njima u modeliranju dijaloga.
Oni koji ne vole Peljevina tvrde da je i on sam, vrlo moguće, izmišljeni lik, deo genijalnog marketinga, iza čijeg imena stoji grupa pisaca (baš kao što je to slučaj sa glavnim likom u romanu „T“). Možda je i on, sam za sebe to izrekao, kako bi, makar malo, olakšao dušu i skinuo sa nje breme neoprostivog, literarnog greha.
